Svako od nas ima svoje radno vreme, ali se svakome od nas bar jednom dogodilo da su obaveze premašile realna očekivanja i pretvorile nas u radne mašine koje ne mogu da stanu. Ukoliko imate grižu savesti da odete kući ranije, setite se da Japanci imaju i reč karoši, koja je sinonim za umiranje od preteranog rada. Dakle, treba znati kada je dosta posla i treba odrediti vreme za sve, pa i za pauzu. To je jedini način da se uspešno sprovede u delo adekvatna antistresna strategija. Punu koncentraciju je ionako gotovo nemoguće održati duže od sat vremena ukoliko sebi ne obezbedite kratki predah. A ako to sebi ne obezbedite, onda ćete kasnije samo gubiti vreme pokušavajući da postignete efikasnost na silu.
Kada su poslovne (a i sve druge) obaveze u pitanju, ključna je stvar da se odrede prioriteti. Besmisleno je ponašati se kao školarac koji bi radio sve drugo osim da uči i da odrađuje rutinske stvari iako ga očekuju ozbiljni zadaci. Drugim rečima, ponekad je situacija takva da je stepen zadovoljstva mnogo veći ako se kaže odlučno "ne" svim onim sitnicama koje ometaju, a umesto bavljenja njima valjanije je navaliti na najvažnije i najteže zadatke. Lakše je otići iz kancelarije ako nedovršene ostaju samo sitnice. A ako ne umete ili ne znate kako da kažete "ne" poslu, barem treba biti siguran u to šta, kad i kako treba uraditi.
Ljudi su skloni da vremenski precizno planiraju sastanke, ali ne i svoje radno vreme. To je pogrešan pristup, jer daje mnogo veću važnost sastancima, a oni retko kad donose opipljive rezultate. Većina ljudi je najproduktivnija ujutru, ali ako ste najdelotvorniji kad se sve oko vas smiri, odložite svoju pauzu za ručak pa prionite dok su svi ostali na klopi – tako ćete barem na miru moći da obavite svoj posao.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com