Nova zanimacija ljubitelja ekstremnih sportova zove se kanjoning. To je avantura koja se sastoji od pešačenja po koritu planinske reke, i to u nizvodnom smeru. Kako vam to zvuči? Avanturistički ili ekstremno?
Kanjoning podrazumeva i spuštanje niz najrazličitije vodopade, ali i savladavanje prirodnih prepreka od kamenja i najnepristupačnijeg stenja. S obzirom na to da je kolevka ovog sporta Francuska, uobičajeni ritual pre svakog poduhvata je zakuska u vidu hleba, vina i sira.
Počeci ovog sporta naziru se još u praistoriji; naravno, tadašnji ljudi u svojoj žestokoj borbi za opstanak nisu ni slutili da će njihove svakodnevne aktivnosti postati jedna vrsta razonode nekim budućim ljudima. U početku su se ovim sportom bavili samo naučnici i speleolozi, a njihovi naslednici koji nisu imali nikakvih pretenzija prema nauci začeli su ovaj sport sredinom osamdesetih.
U devedesetim je došlo do terminološke ustaljenosti; tada je u široku upotrebu ušla odrednica „ekstremni sportovi“. To je ujedno i vrhunac popularnosti kanjoninga. Specifičnost ovog sporta je u tome što on predstavlja kombinaciju više ekstremnih disciplina – od ronjenja do pentranja po stenama i liticama koje zahtevaju posebnu akrobatsku veštinu.
Zato verovatno i ne postoji posebna oprema za ovu disciplinu, već se koriste delovi opreme drugih disciplina. Osnovu čine ronilačko odelo, šlem i prsluk za spasavanje, a dodaci su alpinistički kanapi ili pijuci, u zavisnosti od terena s kojim odlučite da se suočite. Istorija ekstremnih vidova sporta puna je slučajnosti ili, moglo bi se reći, za ekstremne sportove vezana je istorija slučajnosti. Da se krajem 19. veka jednom alpinisti nije dogodilo da upadne u planinsku reku i ostane živ i zdrav, mogućnost da se u krv ubaci dodatna doza adrenalina bila bi znatno manja, jer ne bi postojale najnovije vrste ekstremnih sportova.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com