Ako prihvatimo tezu da se intimnost ravnopravno deli na sferu intelektualnog, fizičkog i emotivnog, a da se svaka od tih sfera dalje grana u skladu s individualnim potrebama svakoga od nas, onda je jasno da u svakoj vezi postoji mnogo segmenata koje treba dovesti u adekvatan sklad. Jasno je, naravno, i koliko to nije jednostavan proces koji se dešava sam od sebe. Svačije potrebe razlikuju se od kategorije do kategorije, ali ako su vaše i njene potrebe dijametralno različite, to ne znači da je vaša veza osuđena na propast. Ili nepremostivost razlika upućuje baš na to?
U redu, parovi treba da se povezuju i dopunjavaju a da pri tom ostanu i nezavisni unutar veze, u skladu s potrebama i jače i slabije polovine. Zvuči lako i sjajno. Samo kako se to tačno postiže? Recepta, naravno, nema. Poznate su samo neke opšte smernice koje se tiču usklađivanja misli, tela i osećanja. Razgovori o svakodnevnim aktivnostima, postojanje obostranog razumevanja, otkrivanje težnji i zajedničko rešavanje problema samo su neke od stavki koje su potrebne da bi se misli dvoje partnera povezale u celinu. Ali komunikacija ne mora da bude uvek verbalna. To podrazumeva seks, ali i kontakt pogledom, držanje za ruke, grljenje, maženje, govor tela uopšte. Emotivni život unutar veze ne može da se ostvari ukoliko jedno drugom ne omogućite da učestvujete u njemu. Vi treba da se oslonite na nju, ona treba da se osloni na vas. Ništa tu nije preterano komplikovano kao što na prvi pogled izgleda.
Različiti oblici komunikacije mogu da budu činioci bliskosti. Zbog toga za postizanje balansa unutar veze nema bolje stvari nego što je iskazivanje osećanja, i to na onaj način koji postiže razgovor, a ne svađu. Želja za bliskošću koja se manifestuje na više nivoa otvoriće vrata većem poverenju, opuštenosti i pojačanoj fizičkoj bliskosti uopšte.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com