Rođenje prvog deteta je stresan događaj za svaki bračni par. Stabilan odnos muža i žene iznenada postaje nestabilan (bar prvih nekoliko meseci). Brak u kome je rođeno dete zahteva više – prepoznavanje i preusmeravanje emocionalnog ulaganja, što može da uzrokuje tešku krizu u bračnom sistemu. Povećava se umor i iritabilnost žene, opada seksualno interesovanje… Nećemo pogrešiti ako kažemo da prinova u kući predstavlja prelaznu tačku u porodičnom rastu i razvoju. Nastaju nove porodične uloge: od para do roditelja, baka i deka, tetaka, ujaka, stričeva…
Porodični sistem se tada najviše usložnjava, a svaka nova uloga donosi stresogeni imperativ za novo ponašanje. Stoga se period rođenja prvog deteta razume kao "razvojna kriza" i nameće potrebu za uvođenjem novih obrazaca ponašanja, te odustajanja od nekih starih. Majčina intenzivna veza s novorođenim detetom često može "udaljiti" i zbuniti supruga. Disfunkcionalnom paru roditeljstvo postaje mnogo veći teret nego zadovoljstvo. Tu se prepliću osećanja dužnosti i povremene nemoći pred tim što, pored psiholoških problema koji pritiskaju porodični sistem, mora da se razrešava i niz socijalnih problema. Sve su to razlozi koji fazu dobijanja prvog deteta stavljaju na prvo mesto po stopi razvoda.
Otežavajuće okolnosti za ovu fazu su: brak zbog trudnoće, trudnoća na početku braka, trudnoća posle višegodišnjeg braka bez dece, nerešeni individualni i partnerski problemi, ekonomski i emocionalno zavisan odnos od primarne porodice… Zbog toga je veoma važno ostaviti vreme i prostor za negovanje isključivo partnerskog odnosa. Oba roditelja treba sporazumno da pristanu na to da će dete od trenutka dolaska na svet biti na prvom mestu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com