S vremena na vreme svako od nas nađe se u onoj neprijatnoj situaciji kada osećamo da bi bilo dobro da "očitamo bukvicu" onima koji nam nisu naklonjeni ili onima koji nam iz nekog nama nepoznatog razloga stalno kontriraju. Da li tu priliku treba iskoristiti čim nam se ukaže ili je bolje sačekati pravi trenutak ili bar onaj koji je nešto pogodniji? Razuman savet je – sačekati. Međutim, ako se predugo čeka, preti nam realna opasnost da osobe koje stalno prelaze granicu našeg strpljenja pomisle da smo slabići s kojima se može lako. Šta onda? Ispostavlja se da čekanje nije bilo vredno truda.
U ovakvim situacijama ključno možda i nije samo vreme za upućivanje protestne reakcije koliko vaše poimanje onoga zbog čega mislite da treba reagovati. Trudite se da se ne opterećujete onim što vas lično ne dotiče, pokušajte da budete praktičniji. U suprotnom preti opasnost da postanete preterano oprezni ili biste mogli početi da cepidlačite oko nekih pitanja koja su u suštini nebitna i koja nisu ni vredna vašeg nerviranja. Stara poslovica kaže da uvek prvo treba počistiti u svom dvorištu. Dakle, prvo se pozabavite sopstvenim okruženjem, a tek onda počnite da se bavite nekim drugim oblastima. Važno je samo to da, ako do sukobljavanja već doće, taj konflikt bude suštinski, to jest da se tiče principijelnih pitanja.
Ukoliko je reč o nekim sporednim stvarima, trudite se da vas one ne dotiču preterano. Svakako je bolje da se uzdržite od bilo kakvih ishitrenih odluka i poteza nego da praskate zbog sitnica. Iako ponekad volimo da verujemo u svoje šesto čulo, ono nas može odvesti na pogrešan put u traženju izlaza iz neke stresne situacije. Bilo bi najbolje kada biste bili spremni da potražite krivca u sebi pa tek onda u osobama iz svog neposrednog okruženja. Druge osobe mogu da doprinesu atmosferi zategnutih odnosa, ali to često ume da bude i reakcija na naše ponašanje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com