Svi mi znamo da postoje ljudi koji stalno nailaze na neki srećan splet okolnosti koji im život čini lepšim i lakšim, dok naspram njih, s druge strane, stoje oni koje, bez obzira na to šta i kako čine, nekako uvek tera maler. Dakle, s jedne strane stotine srećnih života, a s druge isto toliko nesrećnih. U jedne ili u druge, ili možda negde između njih, pozicioniramo sebe i svoje živote. Međutim, neke od nas razum jednostavno sprečava da poverujemo u podelu ljudi na srećne i nesrećne. Koliko puta ste pomislili da nije fer što se nešto dešava vama ili vašim bližnjima? I koliko puta ste pokušali da otkrijete razloge za postojanje sreće, odnosno nesreće?
Istina je da postoje oni ljudi koji ne vide dobre prilike, čak ni onda kada su im ispred nosa, dok neki drugi grabe svaku priliku, čak i najmanju šansu, da grade svoj uspeh i sreću. Naš mozak je savršeno programiran da vidi i nađe ono što želi. Kada smo gladni, svuda vidimo samo hranu. Kada smo žedni, mozak nam detektuje isključivo tečnost. Problem nastaje kada smo toliko fokusirani da vidimo ono što želimo, a da ne primećujemo stvari koje već postoje, ali koje ne očekujemo da se dogode. "Srećni ljudi" imaju opušteniji pogled na svet. Manje se fokusiraju na nepotrebne detalje, a više gledaju širu sliku. Da ironija bude veća, time što se manje trude, više dobijaju! I to je onaj trenutak kada iz dubine bića zavapimo da je to nepravda, kada se trudimo i nešto želimo – a ne dešava se. A neko drugi samo trepne i obistini se i ono o čemu on sam maštao ali i ono o čemu mi sanjamo.
Jedan od načina da se to promeni jeste da se promeni rutina. Bez obzira na to koliko sebe smatrali maleroznim, glupo je ne upuštati se u nove izazove. Prilike postoje svuda i uvek, treba hrliti ka njima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com