Željom se stiže do uspeha. Najbolji nisu zadovoljni samo zato što postoje. Oni uvek žele još. Uvek ih nešto motiviše da pokušavaju više. Nekada se dešava da uopšte ne spavaju od toga koliko rade na sebi. Može nekom da ih bude žao, a možete i da im se divite. Oni smatraju da je prosečnost poraz, da je upornost deo uspeha i da bez uloženog truda ne može da se ostvari korist.
Vrlo jednostavno i vrlo tačno. U pitanju je veliko emotivno ulaganje. Mnogi se često zanesu. Teret dobrog rezultata, uzbuđenje zbog mogućeg poraza i sve to. Nema suza; nema zadrhtale usne; nema uznemirenog glasa. Pa vi ste muškarac! Lako pobeđujete. Ako ne znamo kako izgleda poraz, to može da nas učini gubitnicima.
I nema smejanja onim idejama koje je izneo neki kolega, a koje baš i nisu preterano inteligentne. Istina, ponekad je teško ne nasmejati se na sve što se u određenom momentu izgovori, ali ne treba reagovati loše, jer neka sledeća ideja može da bude fenomenalno rešenje za celu firmu, što bi bio veliki uspeh. Važno je da pored kritičnosti razvijete i samokritiku. Ukoliko je postojao hrabar pokušaj koji se završio neuspehom, ne treba ga kažnjavati. To na prvom mestu ubija motivaciju ostalim kolegama. Umesto toga važno je priznati tuđi trud, ceniti ono što rade drugi, voleti ono što rade. Činjenica da tako posmatrate druge postaće dokaz koliko vi vredite.
Nijednom poslodavcu ne treba gomila ljudi koji će da urlaju po kancelarijama. Svima je potrebno da se smire i da rade svoje poslove. Sposoban radnik zna da pojedinci mogu mnogo da postignu, ali samo oni koji umeju i da sarađuju i da s drugima stvaraju istoriju. I sve to je na mestu. Nije suština da budete uspešni individualci, osim ako niste poslovni ludak koji sam samcijat vodi celu firmu. Suština je da cela grupa zajedno s vama treba da deluje uspešno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com