Sedeći poslovi su bezbedniji, zar ne? To je samo donekle istina. Dok sedimo u kancelariji, obično mislimo da nam ne preti opasnost da povredimo neki deo svog tela, ali leđa jesu deo našeg tela, a upravo ona stradaju od prevelikog sedenja. Kako? Postepeno ali neumitno. Sedenje na radnom mestu može da nam napravi različite probleme, ali prava strahota proističe iz jednostavne činjenice da nam se leđa nalaze u neprirodnom položaju kad god noge savijemo za 90 stepeni u kukovima. Dakle, nalazimo se u zoni stalne opasnosti a da toga praktično nismo ni svesni.
Direktorska ili bilo koja stolica u kojoj provodimo dobar deo radnog vremena nije ono što nas čini sigurnim i jakim – baš suprotno. Naša kancelarijska stolica, naša startna linija za napad, pravi nam poteškoće. Mislimo da nam stolica pomaže da odmorimo leđa, ali grešimo. Ona nam sabija, lomi i uništava zadnju stranu tela. Mislimo da nam mogućnost da je podesimo i prilagodimo sebi pomaže, ali opet grešimo. Jedino što može da nam bude od koristi jeste mogućnost da ustanemo i da se krećemo. Ali kako rešiti ovaj problem kad je sedenje na radnom mestu nešto što se podrazumeva kao obavezno? Zalepljeni smo za radnu stolicu skoro stoprocentno. Plata nekako mora da se zaradi. Dodajmo na to i sve veći broj sedećih sati dok se prevozimo na posao i s posla, dok gledamo televiziju, pratimo sportske rezultate ili radimo praktično bilo šta drugo.
Hteli mi to da priznamo ili ne, praktično smo se pretvorili u civilizaciju "sedača". Sedimo i čekamo da nam nešto razvali leđa. Da li razmišljamo koliku cenu plaćaju naše rezerve koje greju klupu "od jutra do sutra"? Retko, to jest samo onda kada se javi nešto konkretno kao što je bol u krstima ili u vratu. Pošto je sedenje na radnom mestu gotovo nemoguće izbeći, čini se da je jedino rešenje prekidati ga kad god je to moguće. Ustanite da biste se javili na telefon ili se prošetajte do susedne kancelarije da biste proćaskali s kolegom. Nemojte mu sedeći za stolom slati mejl ili kucati SMS poruku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com