Glumac koji je najpoznatiji je po ulogama u filmovima ‘Tramvaj zvani želja’, ‘Poslednji tango u Parizu’ i ‘Apokalipsa danas’ preminuo je na današnji dan pre 13 godina. Marlon Brando je osam puta nominovan za Oskara, a nagradu je osvojio dva puta – 1954. za ulogu u filmu ‘ On The Waterfront’ te 1972. kada je glumio Vita Korleonea u filmu ‘Kum’.
Bio je uzor generacijama glumaca, a na njega su se ugledali i legendarni Džejms Din, Pol Njuman i Stiv MekKvin. U filmu ‘Listen To Me Marlon’, napravljenom od 200 sati privatnog audio materijala povučenog glumca, Brando je priznao svoje lične demone, mržnju prema ocu i kako ga je uloga u kultnom filmu ‘Tramvaj zvani želja’ dovela do ivice nervnog sloma.
U sećanjima, Brando otkriva koliko je voleo žene. Rekao je da je bio ‘zver’ kod koga su žene ‘dolazile na vrata, a izlazile kroz prozor’. Ovaj dvostruki Oskarovac priznaje i da prezire glumu, koju opisuje kao ‘laganje za novac’. Slava koja ga je pratila činila ga je još više nesrećnim.
– Većina glumaca voli kada im se ime pojavljuje u novinama. Žele pažnju. Ali to što vas ljudi gledaju kao životinju u zoološkom vrtu odvaja vas od realnosti. Ja to ne mogu da podnesem. Mrzim to – kaže glumac.
Njegov ljubavni život bio je turbulentan. Ženio se triput i imao brojne afere pa je dobio čak 16-oro dece.
– Bio sam mlad i bilo mi je suđeno da sejem svoje seme – kaže.
Marlon je bio oženjen glumicom Anom Kašfi, ali su se razveli nakon samo dve godine braka. Nedugo nakon, oženio se glumicom Movitom Kastanedom i takođe se rastao posle dve godine. Kada je stupio u brak sa glumicom Taritom Teripaiom, svojom partnerkom u filmu ‘Pobuna na brodu Baunti’, ona je tada imala samo 20, a njemu je bilo 48. Tvrdio je da je bio u vezi sa Merilin Monro i da su stalno bili u kontaktu. Rekao je da ga je zvala samo nekoliko dana pre svoje smrti 1962. godine.
U jednom trenutku, našao se među članovima nekog plemena na Tahitiju, dok je snimao ‘Pobunu na brodu Baunti’ i pomislio: – Nikad nisam bio na mestu koje mi je poručivalo da prestanem da bežim. Ako sam ikad došao nadomak mira, to je bilo ovde.
Ipak, bilo je jasno da su ga ceo život mučili demoni iz detinjstva koje je proveo sa nasilnim ocem i majkom alkoholičarkom.
– Moj stari je bio težak čovek. Bio je vatrogasac. Čovek bez mnogo ljubavi u sebi. Šamarao me bez razoga, bojao sam ga se – ispričao je.
Nemile uspomene iz detinjstva iskoristio je kako bi bolje odglumio Stenlija Kovalskog u ‘Tramvaju zvanom želja’, a zatim ponovo za kultnu ulogu don Vita Korleonea u ‘Kumu’. Iako je ostao upamćen kao jedna od najvećih glumačkih zvezda, on je smatrao da ne zaslužuje Oskare koje je dobio.
Brandov život bio je popraćen budnim okom javnosti. Devedesetih je dobijao žestoke kritike na račun toga što se udebljao. Pre smrti imao je 130 kilograma i bolovao je od dijabetesa. Oni koji su ga otpisali, gledali su na njegov život, kao na neki film sa moćnim uvodom, divljom kulminacijom i razočaravajućim raspletom, prenosi 24sata.
Brando im nakon smrti odgovara u filmu: – Gluma je samo izmišljanje stvari, ali to je u redu. Život je proba. Život je improvizacija. Staviću mikrofon u sanduk pa kad se probudim tamo, dva i po metra pod zemljom, reći ću sebi: ‘Ovog puta, uradi to drugačije’.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com