Čak i u najrazvijenijim zemljama sveta ljudi danas sve kasnije dobijaju potomstvo. To se naročito dešava u poslednjih nekoliko decenija, a broj ljudi koji prvo dete dobijaju tek posle trideset i pete godine stalno raste.
Žene su, paradoksalno, bile te koje su prve počele da odlažu materinstvo. To je bilo povezano s njihovim oslobađanjem od muških stega, željom da budu emancipovane, školovane i ambiciozne na poslu.
Materinstvo se u tu sliku ili uopšte nije uklapalo ili se uklapalo tek delimično, jer je uspešna žena samo ona koja pored svoje ambicije uspe da se ostvari i kao majka.
Muškarci su, hteli ne hteli, morali da se povinuju tome pa danas i sami sve duže čekaju na to da postanu očevi. Sve to povezano je s rizikom koji u određenoj meri preuzimaju na sebe oba pola. Naime, ne samo što žene imaju svoj biološki časovnik već u poslednje vreme izgleda kao da ga imaju i muškarci!
Muškarci nisu svesni koliko njihovo starenje utiče na plodnost – najčešće potpuno poriču činjenicu da i za njih postoji biološki časovnik plodnosti. Najveći broj njih ponaša se kao da i dalje ima 18 godina, a gotovo svi veruju da mogu lako da postanu očevi i u sedamdesetoj godini. Međutim, sve je više dokaza da starenje utiče i na plodnost muškaraca, a ne samo žena. Starenjem muškarca stari i njegova sperma. Njen kvalitet opada, gubi se pokretljivost spermatozoida, a rastu rizici za reprodukciju.
Podseća li vas to na priču o otkucavanju ženskog biološkog sata? Podseća. Negde je i logično da otac koji ima između 40 i 45 godina bude pod većim rizikom – dete se može roditi neotporno na mnoge bolesti, a nisu retki ni slučajevi različitih poremećaja poput Daunovog sindroma i šizofrenije.
Najveći problem je u tome što muškarci toga uopšte nisu svesni, a razlog je to što su kulturni modeli širom sveta stvarali određenu sliku muškarca, muževnog i snažnog, sposobnog da postane roditelj i u svojim najpoznijim godinama.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com