Od oko 400 miliona pasa na planeti, bar stotinu njih žive uz čoveka kao kućni ljubimci, radni psi ili psi čuvari. Različit život, iskustva i genetska baza stvorili su velike razlike među psima, i to treba poštovati kada se odlučite da uzmete kućnog ljubimca. Psi ne podnose usamljenički život; neophodno im je društvo drugih pasa ili ljudi. Odluka da se kupi ili usvoji pas nije nevažan čin.
Reč je o postupku koji čoveka obavezuje da mu u narednih 10-15 godina bude neka vrsta „roditelja“, koji će pratiti i usmeravati život mlade životinje. Psi sanjaju dobrog gospodara, a ljubitelji pasa što idealnijeg prijatelja na četiri noge. Za dobar i prijateljski odnos, pored fizičkog izgleda, važne su i naše potrebe i mogućnosti. Zato je poznavanje osnovnih karakteristika rasa vrlo važno. Rase kao što su koker, zlatni retriver ili bokser su vrlo društvene. Pitomi i druželjubivi, genetski su naviknuti na dobar odnos s vlasnikom. Ove rase vole društvo, život u porodici i ne podnose dugu usamljenost, dok neke druge, kao, na primer, čau-čau, pokazuju nezainteresovanost za dublji i intenzivniji odnos s čovekom. Neki psi, kao nemački ovčar ili koli, vrlo su laki za dresuru, dok su hrtovi mnogo manje spremni za časove učenja i lepog vaspitanja. Haskija i ovčare, vrlo samostalne i često neposlušne pse sklone tumaranju, teško je voditi u šetnju bez povodnika.
Za razliku od njih, belgijski i bergamski ovčar, koli (škotski ovčar) i bobtejl uvek slede gazdu i mala je verovatnoća da pobegnu čak i ukoliko osete ženku u teranju. Uz minimum truda i strpljenja ove rase će već od prvih šetnji sasvim sponatno slediti vlasnika i kada nisu na povocu. Za sve te rase minijaturnih dimenzija važi da su kao lepkom vezane za vlasnika. Ovi mali psi obično teško podnose trenutke kada nisu uz gazdu; samoća ih ubija, te se može desiti da, iako majušni, naprave darmar u kući kada su sami.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com