Da li ste se nekada uhvatili u situaciji kako sami sebi ponavljate: "Za sve u životu postoji pravo vreme"? A da li ste sebe uhvatili u prilici da vam neki unutrašnji glas govori: "Požuri, vreme je novac"? U oba slučaja, jasno je da živite u savremenim okolnostima koje nam nameću tempo života od 200 na sat, na šta svako od nas različito reaguje. Neki su spremni da čekaju, a neki misle da je čekanje ravno gubljenju dragocenog vremena. Jedni su, dakle, brzi kao munje, a drugi se poput puža kreću sporo, ali dostižno. Šezdeset kilometara po času ili prekoračenje svih brzina – pitanje je sad.
Osobe koje imaju životni moto "polako, ali sigurno" često karakteriše i neka vrsta urođene lenjosti, kao i potreba da sve drže pod kontrolom. To je ono što im ne dopušta da stisnu gas do daske. Teško im pada kada silom prilika moraju da se prilagođavaju drugima. Njihova priroda je spora, ali strpljiva i istrajna. Umeju da uživaju u trenutku i da se u potpunosti posvete onome što trenutno rade, bilo da je u pitanju "gluvarenje" ili rad na nekom važnom projektu. U slučaju da vam još uvek nije jasno o kojim osobama je reč, to su svi oni koji ne vole kada im trube zbog prespore vožnje niti kada im neko nameće brži ritam od onog na koji su navikli. Ako im smeta sporost, neka me zaobiđu – to je njihova krilatica. Naspram njih nalazi se ona druga neustrašiva krajnost, oni koji poput vozača Formule jedan uživaju u avanturama koje podižu adrenalin. Oni rado prihvataju izazove i vešto zaobilaze prepreke. Njihova krilatica je – uvek brže i više. Dobro procenjuju situacije, a kada sve ne ide onako kako su prvobitno zamislili, s lakoćom prelaze na plan B.
Između ta dva ekstrema verovatno se nalazi neka doza umerenosti koja je preporučljiva za današnje okolnosti. Budite brzi onoliko koliko vam je potrebno, dobro informisani, i trudite se da živite u skladu sa svojim vremenom, ni manje ni više od toga.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com