Kao i u svakom drugom sistemu koji čine ljudi okupljeni oko istog cilja, istaknuta uloga uvek pripada onim pojedincima koji uspeju da se izbore za status lidera. I to je, hteli mi to da priznamo ili ne, nepisano pravilo s kojim se susrećemo još u osnovnoj školi. Lider ne mora da bude ni najlepši, ni najpametniji, ni najjači. Snaga ličnosti koja je ponekad "upakovana" u sasvim neprepoznatljivu spoljašnjost odlučujući je tas na vagi. Setite se srednje škole i situacije u kojoj neki grmalj od profesora nije u stanju da održi disciplinu na času, dok s druge strane neka sićušna žena koja ima glas snažan poput rike lavova uspeva da uspostavi red dok se kaže "keks". O tome ja zapravo reč – snaga koja dolazi iznutra.
Reklo bi se da mesto lidera najčešće može da zauzme ona osoba koja je na neki način najlucidnija ličnost. Dakle, najotvorenija, najveštija u komunikaciji, nametljiva do izvesne granice i, naravno, potpuno samouverena. Takođe, liderstvo je u potpunosti stvar neke vrste nemog konsenzusa. Ljudi se intuitivno odlučuju kome će dodeliti taj status, a to ne čine javno i deklarativno, već se njihova volja vidi u postupcima.
Svaka "ekipa" ima nekog svog predvodnika čiji se poseban status primećuje i oseća. Jasan je čak i onima koji "zalutaju" u određeni krug. A što više ljudi poznajete, to ćete imati više informacija. Danas je (nažalost) postalo pravilo da broj prijatelja koji su "on line" predstavlja neku vrstu merila za popularnost. A popularnost svakako jeste pokazatelj i privlačnosti koju neko poseduje. Svi mi zavidimo jedni drugima i želimo da imamo ono što neko drugi ima, nosi ili poseduje. A često nismo svesni toga da postoji neko ko bi želeo da ima baš ono što mi posedujemo. I tako u nedogled.
Međutim, smisao liderstva nije u tome da je ono samo sebi cilj. Ono je merilo emocionalne inteligencije i snage ličnosti. A te dve stvari su praktično odlučujuće za uspeh u profesionalnom životu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com