Izgleda kao da znamo sve o vinu, međutim, stalno zaboravljamo da je vino kao čovek – tek što smo poverovali da smo ga upoznali, a ono nas iznenadi nekom novom lepotom. Za vino se kaže da je hrana, a piju ga i ljudi i bogovi. Podstiče maštu, inteligenciju i kreativnost, te tako mogu da se uzvise čak i oni „niži duhom“.
Ako već govorimo o životnim stvarima, onda treba pomenuti stres kao bolest današnjice. Verovali ili ne, ta bolest može biti umanjena efektom koji izaziva neko dobro vino. Kad smo pod stresom, osećamo nesanicu, zamor, iscrpljenost, nervozu i razdražljivost, a opuštajuće dejstvo vina na ljudski organizam predstavlja veoma značajan antistresni faktor.
Da ne ispadne kako se ovde popularizuje alkoholisanje, napomenimo da vino treba konzumirati redovno i umereno kako bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma za antistresnim faktorima. Tom prilikom popušta nervna napetost i uzbuđenje, dok razdražljivost i strah bivaju ublaženi, te na taj način vino može da spreči pogoršanje organskih smetnji vezanih za rad srca i krvotok.
Vino blagotvorno deluje na psihu – ono intenzivira aktivnost mozga, izazivajući euforiju, a smatra se da nijedno drugo piće nije u stanju da stvori osećaj toliko potrebne opuštenosti. Već i sam način uživanja u vinu razlikuje se od konzumiranja svih ostalih pića, jer se vino smatra najkultivisanijim i najcivilizovanijim sredstvom za uživanje, prvenstveno zbog toga što zahteva izvestan stil u ophođenju, što opet spada u domen vinske kulture. Da li bi današnja civilizacija dala tako puno pozitivnog da je od svog početka uživala samo u jednoj „koka-koli“?
Svako ko posle radnog dana nalazi opuštanje u umerenom konzumiranju vina – stvara distancu u odnosu na brige koje donosi svakodnevica. Ionako su brige i problemi najčešće predimenzionirani, treba ih sagledati u drugom, realnijem svetlu, sa više mudrosti i samouverenosti. Zašto to onda ne uraditi uz čašu belog ili crnog vina?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com