Svi mi u nekom trenutku (obično oko rođendana ili pre ili posle Nove godine) svodimo neke svoje račune. One koji se tiču komunalija, računa za telefon ili struju, kreditnih obaveza, uplaćenih i neuplaćenih honorara i delova plata. Ali, često svodimo i ostale svoje račune, one životne, koji nam pokazuju dokle smo stigli u radu na samom sebi. Ukoliko ste se posle tog sabiranja oduzeli, znači da neke poteze u svom životu niste povlačili matematički precizno. Ako ste u plusu, bravo! Najgore je u ako ste se ponovo našli na pozitivnoj nuli. Ili je to "bestežinsko stanje" možda ipak najbolje?
Za početak, bacite pogled unazad i registrujte s koliko ste žena dosad bili. Da kvantitet ne bi pobedio kvalitet, neka koeficijent za određivanje ove brojke bude broj onih pripadnica lepšeg pola koje su vas opet pozvale (ne da vam zatraže da im vratite nešto što su kod vas zaboravile, već onih koje žele da se u akciju opet upuste baš s vama). Ako se ne javljaju ili je taj broj na nuli, možda je uzrok broj piva koje ste popili u periodu koji je ostao iza vas. Ukoliko ne možete da se setite koliko je limenki bilo, pitajte svoj pivski stomak. On vodi redovnu evidenciju umesto vas.
Da se u fazama pravljenja bilansa ne biste svaki put gorko razočarali, potrebno je povesti računa o sebi – i to od onog momenta kada shvatite da niste potpuno zadovoljni saldom do kog ste stigli. Šta se da popraviti? Praktično sve! Dovoljno je sesti i napraviti listu tačaka koje morate da obavljate. Organizovanost je uvek za pohvalu, i tek kada je njeno stanje na zadovoljavajućem nivou (ne mora baš da bude kao u vojnoj kasarni, ali bar delimično blizu te disciplinovanosti), možete sebi da date malo oduška u vidu spontanog odlučivanja i slobodnog prostora za neplanirana zadovoljstva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com