Najveći problem muškarca na početku dvadeset prvog veka je i dalje monogamija. Tinejdžersko doba ima najveći uticaj na pitanje monogamije, tokom koga je glavni životni problem kako biti sa što više devojaka i često ih menjati. U većini slučajeva, tinejdžersko doba se prebaci u adolescentsko, i kod nekih nikada ni ne prestaje. Potreba da se menjaju partnerke često, vođena mišlju da „žena ima ne zna im se broj“, kod nekih traje i u srednjim godinama. Bori se između društvenih, socijalnih normi i „prirode“, između dosade i avanture, između dve ili jedne žene. Zanimljiv, slobodni, momački život sa jedne, stupanje u brak sa druge strane, početak i kraj.
Izazov i osvajanje vode u trci mnogo ispred vernosti i duge i stabilne veze sa jednom devojkom. Večito dokazivanje, kako drugima (društvu, okolini) tako i sebi, donosi veću sigurnost muškarcu i čini ga jačim u sopstvenim očima. Neki veruju i u dvostruku monogamiju, tj. misle da ako su verni dvema ženama u isto vreme, i sa jednom i drugom imaju decu, to nije poligamija. Naravno, ovo je primer iz knjige koja se bavi čovekovim genima i navodi se samo kao mogućnost i želja pojedinaca, što ne znači da ta ideja ne može biti realizovana. Pretpostavke su da će u budućnosti biti sve više razvoda i da se parovi neće obazirati mnogo na reči „dok nas smrt ne rastavi“, jer jednostavno, više im to ne znači toliko koliko je precima stotinu godina ranije. Ali pitanje je da li muškarac treba da menja način života i osnivanje porodice sa jednom ženom zarad priznanja od nekolicine drugova, koji bi ga smatrali savremenim ako sve nestašluke ostavi po strani i počne život iz početka? Šta je vrednije, šta je važnije?
Za razliku od životinja koje žive u poligamiji i gde potomke čuvaju samo majke, čovek živi sa jednom ženom (barem bi tako trebalo) do kraja života. To je apsolutna monogamija i njeno pravo značenje. Od celog životinjskog sveta, jedino su ptice verne, tj. ne menjaju partnera sve dok jedno od njih ne ugine, pa čak i onda poneke ostanu same. To ne znači da je poligamija prirodna ili preporučljiva ljudima, jer ne samo što je uvek prisutna opasnost od raznih polno prenosivih bolesti nego su tu i emocije, deca, ljubav koja uvek trpi i neko uvek bude povređen. Možda sledeći citat iz obrazovne serije o evoluciji daje kompletan odgovor: „Monogamija je socijalno rešenje biološkog problema.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com