Treba imati na umu da se dešava da partner čija je uloga da odlučuje u jednom trenutku kaže: „Dosta mi je, ne želim uvek i za sve da budem odgovoran.“ Takve replike čuju se onda kada pasivnost druge strane poprimi oblike depresije. U dominantnom partneru s vremenom se akumulira nezadovoljstvo i želja za promenom, što izbija na površinu u vidu potpunog napuštanja uloge koju ima u vezi. U takvim situacijama brak gotovo da nema nikakvu perspektivu.
Time dolazimo do toga da razlike u karakteru uslovljavaju kvalitet bračne veze, na primer, zajednica dvoje depresivaca predstavlja pravo iznurivanje; tu nema sumnje. Zamislite kako on po ceo dan kuka da je život težak, dok ona kuka kako život nije lak!
Pošto varijacija i kombinacija ima koliko i ljudi, nemoguće ih je detaljno opisati, ali je jasno da uklapanje različitih tipova karaktera predstavlja prvu bitku, od koje može da zavisi i dugovečnost braka. Neusklađenost karaktera dovodi do varničenja koje se najčešće ispoljava u vidu raspada veze. Depresivnim osobama karakterom najviše odgovaraju histerični tipovi, koji će ih izvlačiti iz duhovne obamrlosti. S druge strane, depresivci pomažu histeričnim da barem jednom nogom ostanu na zemlji, budući da je ovaj tip karaktera sklon da odluta od realnosti.
Zanimljiv bi mogao da bude i bračni spoj histeričnog i opsesivnog tipa. Opsesivci su često i depresivci, a po pravilu su privrženi radu i redu, što je u stvari sistem odbrane od unutrašnjeg duhovnog nerada. Drugim rečima, da biste imali dobar brak, morate da imate nekoga sa kime biste mogli pošteno da se posvađate, jer svađa može da bude veoma konstruktivna za svaki brak. Ukoliko nje nema, to je znak da brak funkcioniše kao autoritaran sistem, gde jedan partner slepo sluša i sprovodi naredbe onog drugog. Znači, bez malih, pa i većih svađa, nema istinskog braka. To je prosto fiziološki uslovljeno – na kraju krajeva, nije potrebno da partneri uvek i o svemu imaju identično mišljenje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com