Kako bi izgledalo kada bismo svi ućutali samo na jedan dan? Odgovor na to pitanje može da se proveri na Baliju, čiji stanovnici slave Dan tišine, kada ne rade, ne putuju i ne prave buku, kako bi na taj način prevarili demone. U našem okruženju takva situacija čini se nemogućom; što bi rekao Kipling: "Reči su, naravno, najmoćnija droga koju čovečanstvo koristi." A čini se da, što su naša sredstva komunikacije razvijenija, sve manje komuniciramo. Dobra komunikacija nas stimuliše poput jake crne kafe, podjednako je teško zaspati posle nje.
Kako izgleda naša svakodnevna komunikacija? Raznoliko. Činjenica je da nikada nije bilo više načina da međusobno budemo u nekoj vrsti kontakta: mobilni telefoni, SMS poruke, MMS poruke, elektronska pošta, raznorazni načini četovanja, blogovi, telefoni i klasična prepiska putem pošte, da i ne govorimo o njima – oni su stara škola. Svaka od ovih tehničkih novotarija nastalih iz klasičnih vidova komunikacije ima svoje očigledne prednosti. Obezbeđuju nam fleksibilnost i brzinu koju želimo – ali samo do određene granice. Kada je komunikacije previše? Onda kada nam se desi da što više pričamo (i kucamo), sve manje pametnih stvari kažemo, naročito kada stvari ne govorimo "oči u oči", već u neku elektronsku napravu.
Bez obzira na to što je revolucija mobilnih telefona donela mnogo lakšu organizaciju i brze odgovore, nikome od nas ne dopada se ideja da bude zavisan od te naprave. A vrlo često jesmo. Znate onaj osećaj da ste skoro izbrisani s mape sveta ako ste zaboravili mobilni telefon kod kuće, ili frustraciju kada se on pokvari? Sigurno ste se barem jednom našli u sličnom problemu. A i pored toga ponekad poželimo da odmah po ulasku u stan isključimo mobilni i posmatramo kako se dan polako pretvara u tiho veče. Na kraju krajeva, lepše je s onom osobom pored koje možete prijatno da ćutite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com