Muškarac koji baš nikad, ili vrlo teško i nevoljno plaća nešto deluje ženama veoma odbojno
Nijedna žena koja iole drži do sebe i koja je iole sposobna da se o sebi stara neće od muškarca tražiti, pa ni očekivati, da na nju troši “neviđene“ sume novca. Biće suviše ponosna za tako nešto, i ponosna na to što je u stanju sama da zaradi za ono što želi.
Međutim, povremeni pokloni i čašćavanja jesu lepi kao gest, kao znak pažnje (deljenje troškova kada živite zajedno se podrazumeva).
Muškarac koji baš nikad, ili vrlo teško i nevoljno, plaća nešto nekom drugom, bilo da se radi o kupovini poklona za partnerku ili o čašćavanju društva, deluje ženama veoma odbojno. Niti je privlačan, niti je džentlmen, kavaljer.
A ako još i zahteva od partnerke da plaća njegove račune, može da očekuje da ga ona uopšte ne smatra muškarcem.
Ova pojava nije tako retka, a za ovaj problem psiholozi kažu da nije naivan, jer se vrlo tečki ili nikako iskorenjuje. Čovek treba da zrači samopouzdanjem i bezbrižnošću: imao ili ne imao novca. Nedostatak novca nije razlog za tugu. To je samo motivacija za akciju.
Priča iz realnog života
Iskustvo iz prvog lica, psihologa Alekseja Belakova:
Sećam se, bilo je leto, sredina 80ih, lagana muzika a mi u piceriji. Sa mnom je lepa devojka i jedan drug koji je “šacuje” isto kao i ja – pa ko pobedi, koga prvog izabere. Pijemo vino, i taman kad smo skoro na kraj flaše, on zove konobara:”Još jednu flašu!”
Znam da nemam dovoljno novca da to platim. Znam da smo očigledno dovoljno popili da se opustimo i uživamo, veče se bliži kraju i ja mu kažem: “Možda nam druga flaša ne treba?” Devojka sve razume iz mog pogleda, podigne ruku sa onim plastičnim narukvicama i konobaru dovikne: “Ne treba nam druga flaša, hvala!”
Nikad neću zaboraviti njen pogled. Iskreno, ne sećam se kako se završila ta noć, samo se sećam njenog sažaljivog pogleda. I moje sramote. Nisam je presekao rečima: “Šalio sam se. Uzećemo koliko hoćete!” Ne, samo sam postiđeno spustio pogled na stolnjak. Da, bilo mi je žao da potrošim novac.
Bolno sam istisnuo škrtost. Borio sam se sa njom kao sa lošom bolešću. Mnogo godina. Naravno, sve je bilo lako objasniti: loše detinjstvo, jedan par cipela tri godine, za ručak supa iz kesice. Većina iz moje generacije zna o čemu pričam, samo “lečenje” nije bilo potrebno svima. Nisu baš svi imali to “nesrećno detinjstvo”.
Znam mnogo muškaraca koji ne sede na parama, ali će poslednji dinar da daju onome kome je potrebno. A znam i one koji žive kao “bubreg u loju”, ali najviše od svega vole da se cenjkaju. I ne, ovo nije oprez, već čista škrtost.
Muška škrtost je gora od bolesti, ona je porok
Postoje dve stvari na kojima muškarac ne treba da šteti: Žene i piće. I deca, ali ona su nastavak ovog sa ženom. Škrt čovek je najčešće glup čovek. Ako se malo bolje zagledate shvatićete da tu nema velike razlike.
Jedan moj drug imao je devojku sa kojom je hteo da ide na more. Par dana pred polazak ona odluči da kupi haljinu i svrati u jedan butik. Dugo je isprobavala razne varijante i shvati da su preskupe za nju. On se nije ponudio da ih plati. Devojka se izvinila i izašla iz radnje. Shvatila je sa kakvim čovekom ima posla. Zbog toga je izmislila razlog i nije otišla sa njim na more. Ubrzo su raskinuli, da bi se ona dve godine kasnije udala.
Mene je moja prva supruga izlečila od škrtosti i ja sam joj iskreno zahvalan. Kada smo se razveli, a njoj uskoro bio rođendan, kupio sam joj ogroman buket ruža da joj čestitam. Ona nije znala da su te ruže kupljene poslednjim novcem.
Moj savet ženama: ako vidite da je vaš momak škrtica, bežite od njega. Lečenje može da potraje godinama, a samo se nekolicina zaista izleči.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com