Zaista volim svoju devojku, Lien. Voleo bih samo da ona gaji ista osećanja prema samoj sebi.
Duhovita je i prelepa, sa plavim očima i dugom kosom koju uvek farba u neku drugu boju – trenutno je vatreno crvena – i ima najslađi osmeh na svetu.
Ali Lien mrzi kako izgleda i opisuje sebe kao ružnu i odvratnu više puta dnevno. Sebe doživljava kao gojaznu iako nije i smatra da joj je lice nakrivljeno, a zapravo je savršeno simetrično.
Upoznali smo se 2015. godine preko Tindera – koji je Lien obožavala jer je mogla da kontroliše kako izgleda na fotografijama.
Delovala je prilično samouvereno prvih nekoliko puta kad smo se sreli. Nikad se toliko brzo nisam osetio opušteno ni sa kim. Bilo je nečeg u njoj što me je strašno privlačilo.
Ostvarili smo fantastičnu vezu i kroz nekoliko meseci sam znao da sam se zaljubio u nju.
Problemi
Šest meseci nakon početka naše veze, međutim, postalo je jasno da su Lienini problemi mnogo više od pukog lošeg mišljenja o samoj sebi.
Bili smo zajedno, spremali smo se da izađemo, kad je ona shvatila da joj je ponestalo laka za kosu.
Video sam da se ozbiljno potresla zbog toga – i da se brine kako će joj izgledati kosa. Brže-bolje sam otrčao do radnje i kupio joj novi lak. Bio je neznatno drugačiji od njenog uobičajenog i ona se neverovatno razbesnela zbog toga, tako da je počela da ruši stvari po stanu.
Problem koji Lien ima u vezi sa svojim izgledom u velikoj meri utiče i na ljude oko nje.
Na kraju smo se strašno posvađali.
Kad smo se oboje malo smirili, shvatio sam da njeno ponašanje – od negativne priče o samoj sebi do rituala koji prate svako njeno doterivanje – nije baš kako treba.
I sam patim od opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OCD), koji je pod kontrolom ali je zato vremenom postajao sve gori, pa sam odmah prepoznao da bi neki aspekti njenog ponašanja mogli da budu simptomi sličnog poremećaja anksioznosti.
Predložio sam joj da ode do lekara i, iako je ispočetka bila nesigurna u to, mislim da je osetila olakšanje zato što smo o tome otvoreno pričali.
Poremećaj telesne dismorfije
Tada joj je postavljena dijagnoza stanja koje se zove poremećaj telesne dismorfije iliti BDD.
Smatra se da on pogađa dva odsto opšte populacije i podrazumeva da osoba misli da je ružna, poredi sopstveni izgled sa drugima i brine je određeni deo tela, obično lice.
Lien je tek nedavno otpočela terapiju za BDD i iako sada konačno ima dijagnozu, život sa tim stanjem je težak. Iako ja konkretno ne patim od njega, to što sam sa Lien znači da je BDD sastavni deo i mog svakodnevnog života.
Od danas do sutra on može da izazove nepredviđene poteškoće, kao kad smo jednom pošli u bar, ali je Lien naprasno pred vratima odlučila da ne može da uđe, zato što je unutra sedela osoba koju je smatrala mnogo lepšom od sebe.
Ume i da bude veoma strašno. Lien često govori o tome kako želi sebe da izgrebe po licu i spali kosu zbog negativnih osećanja koja gaji prema vlastitom izgledu.
Bio sam zapravo prisutan kad je pokušala da spali sebi kosu; morao sam da joj otmem upaljač i da ugasim plamen koji je već zahvatio dlake.
To se desilo svega nekoliko meseci nakon što smo počeli da se zabavljamo i ozbiljno sam se uplašio. Nisam mogao ništa da kažem ili uradim da bih je zaustavio.
Najteži deo je što nemamo intimne odnose. Suviše je teško za Lien da se skine gola preda mnom.
Poslednji put kad smo imali intimne odnose, pre nekoliko meseci, bila je to samo predigra. Obično čekam na njenu inicijativu da bih znao da je potpuno opuštena, ali najviše iritira upravo to što ona uglavnom očekuje od mene da napravim prvi korak.
To znači da „one stvari“ radimo vrlo povremeno.
Intimnost
Sve se svodi na to kako se Lien oseća u datom trenutku. Mi krenemo, ali onda ona odjednom u svojoj glavi više nema samopouzdanja i mi moramo da stanemo.
Ponekad se osećam kao na oštrici noža i iako seks nije najvažnija stvar u vezi, očigledno je i dalje njen veoma važan deo.
Služim se pornografskim sadržajem kao načinom da malo ‘pomognem sebi’. Lien se naljutila kad je jednom pronašla pornografiju na mom telefonu. Ona ne želi da je gledam zato što misli da više volim to nego seks sa njom.
Više puta smo pokušali da budemo intimniji – od posebno ugovorenih izlazaka udvoje, preko toga da joj govorim koliko me privlači, do toga da joj dam više vremena da bude spremna.
Ali ako ne oseća samopouzdanje, onda je isuviše teško. To znači da ne možemo da planiramo našu budućnost.
Lien voli da crta i slika
Oboje imamo 29 godina, a u tom uzrastu sve njene prijateljice se udaju i imamo gomilu venčanja na koja moramo da idemo ovog leta. Pričali smo o braku i deci, koju bih ja voleo da imamo.
Ide se od jednog ekstrema do drugog – Lien će mi reći kako bi volela da se uda, ali onda joj njen BDD ne da, zbog toga što misli šta će beba da napravi njenom telu.
Trenutno ide na terapiju i pomaže joj, ali bilo je trenutaka kad sam pomislio da treba da se raziđemo.
Jednom smo bili sa prijateljima u kafiću posle koncerta i nekoliko njih nam je prišlo sa nekim ženama koje su poznavali. Lien se razbesnela – mislim da se osećala ružnom u poređenju sa njima.
Počela je da se breca na mene a potom je demonstrativno otišla. Pretpostavljam da je to njen odbrambeni mehanizam, ali zabavljamo se već 18 meseci i te sitne stvari su samo počele da se gomilaju.
Uradila bi mi to prilično često – ostavila bi me u prodavnicama i kafićima, zato što je neko u blizini pokrenuo njen BDD i ona bi se brecnula na mene zbog toga.
Traženje pomoći
Onaj put posle koncerta rekao sam da mi je sve postalo previše, da mora da potraži pomoć jer ja to više ne mogu da trpim.
Često imam osećaj kao da se radi o dve osobe, a BDD je zver koja se krije u Lien.
Naučio sam da joj ne odgovaram direktno kad izgovori stvari kao što su: „Izgledam jadno.“ Umesto toga, razuverim je dodirnuvši joj ruku ili je zagrlivši.
Dugo vremena nisam govorio o tome porodici i prijateljima zato što sam mislio: „To su Lienine privatne stvari.“ A onda sam prošle godine morao negde da se izduvam, pa sam ispričao roditeljima.
Oboje su mi pružili podršku. Moja mama se bavi mentalnim zdravljem i razume Lieninu situaciju, iako pretpostavljam da je njena glavna briga da ja budem srećan. Uvek je uveravam da jesam.
Prijatelji su nešto sasvim drugo; oni su tek nedavno saznali za BDD. Najteže za njih bilo je da razumeju odsustvo intimnih odnosa između mene i Lien. Dobijam mnogo komentara tipa: „Ja to ne bih mogao da izdržim“.
Ali imam potpuno poverenje u ljubav koju Lien i ja osećamo jedno prema drugom.
Svaki dan je novi dan i uživam kad se dobro provodimo zajedno. I dalje se smejemo svaki dan, i dalje delimo sve među sobom, a ona mi je i dalje najbolji prijatelj.
Znam da Lienin BDD nikad neće nestati, ali voleo bih da dođemo do tačke kada se neću osećati kao da stalno hodam po jajima i gde će ona osećati dovoljno samouvereno da bude ono što jeste.
Ovaj članak prvobitno je objavljen na BBC Tri, u razgovoru sa Dženi Stolard.
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com