Ko zna zašto, tek kod nas je više pravilo nego izuzetak da se neko hvali kako pravi vino po receptima starih majstora. To se objavljuje na sva zvona ili se ponosno naglašava, a veoma često uopšte nije istina.
Dvadeseti vek, pored svih čudesa koja su se pravo iz spejs šatla spustila na Zemlju, pretvorio je pravljenje vina u pravu industriju. To je, između ostalog, dovelo do toga da se vino više ne pravi samo od grožđa već i od jabuke, dunje, zelenih maslinki ili zove. Došlo je, očigledno, vreme da se započne nešto novo, a istovremeno i staro. Nemojte zaboraviti, vino je jedino piće koje je staro verovatno koliko i civilizovano čovečanstvo.
Ipak, jedan postupak pravljenja vina ostao je veran najstarijem mogućem receptu. Čarobna vila u vinarstvu pojavila se pod imenom barik. Barik je zapravo ogromno bure za vino, a postupak pod ovim imenom daje posebnu draž vinima. Da bi se dobilo bure odgovarajućih razmera i kvaliteta, treba pristupiti posebnom procesu njegove izrade, u čemu prednjače Francuzi i Italijani. Kada je bure napravljeno po strogim aršinima, postoji velika garancija da će vino napravljeno i čuvano u njemu imati jaku aromu i izvrstan kvalitet.
Nevolja je samo u tome što se ova burad mogu koristiti svega tri puta u proizvodnji jedne vrste vina, a posle toga se bacaju. To je i osnovni razlog zbog kojeg su barik vina osetno skuplja od običnih. Dakle, barik traži najbolje od najboljeg. Sorte grožđa takođe moraju da budu takve. Od belih su preporučljivi šardone ili beli burgundac, a od crvenih kaberne, kaberne fran, crni merlo i burgundac. Ne zna se koje je vino pio Dionis, ali je poznato da su na državnim svečanostima zvanim Bahanalije Grci u ogromnim količinama koristili ovo vrhunsko piće odajući na taj način počast svom raskalašnom bogu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com