Koliko god neko bio motivisan i imao jaku želju da drži dijetu, javljaju se i neke realne životne situacije u kojima će njeno sprovođenje u delo biti poprilično otežano. Česta su pitanja ljudi koji započinju s dijetom: "A šta da radim kad odem u restoran ili na neko slavlje?" Ovakve situacije poklapaju se i s jednom relativnom novinom, a to je slobodan obrok ili slobodan dan. Slobodan obrok ili čak čitav slobodan dan su sve više sastavni delovi dijeta. Pitate se zašto? Razlog za to je i psihološki i fiziološki.
Svima nam je poznato da je zabranjeno voće najslađe, i da takva ograničenja postižu sasvim suprotan efekat. Ovakvim potezom oslobađa se tenzija i u potpunosti izbegava loš efekat. Kada je fiziološki efekat u pitanju, ovakve energetske promene u jelovniku odražavaju se na regulisanje apetita, to jest na njegovo smanjenje i ubrzanje metabolizma. Kako se to vidi u praksi? Prvog slobodnog dana na kraju prve nedelje, većina ljudi jedva čeka da se nagradi nekim od omiljenih specijaliteta. A kako vreme prolazi, ukoliko se preko nedelje zaista pridržavaju programa ishrane, ova potreba sve više slabi, sve dok i taj jedan slobodan dan u nedelji ne postane isti kao i svi ostali. Često se dešava da hrana pojedena tog dana izaziva gađenje i mučninu, pa tako cela nedelja postane čista nedelja.
Promene energetskog unosa naš organizam uvek doživljava kao neku vanrednu, iznenađujuću situaciju i njegova reakcija dovodi do usporavanja metabolizma, što se automatski odražava i na usporeno gubljenje kilograma. Slobodan dan je tu da pomogne. On ne dozvoljava našem metabolizmu da se ulenji, a svakako doprinosi i da se na slavljima ne osećate kao da ste sami na pustom ostrvu. Pokušajte da svoju ishranu sagledate u celini, a ne samo kroz jedan obrok.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com