Jedna od rečenica koje bi, definitivno, svaka dama volela da čuje jeste i: «Pošao bih s tobom i nakraj sveta.» Ono što je, takođe definitivno, tačno jeste i da su šanse da to čuje danas daleko veće nego pre recimo deset ili dvadeset godina. Mišljenja o uzrocima ove pojave veoma su različita – «feminizacija» muškog roda, liberalizacija odnosa među polovima, emancipacija žena koje, oslobođene tradicionalne uloge majke, postaju sve teže za «lov» – ali ono oko čega se svi slažu jeste to da se muškarci svakako sve manje ustručavaju da pokažu svoju slabiju stranu. Većina ih to obrazlaže time da ispoljavanje osećanja ništa ne košta, a ženama je od svega najviše stalo baš do topline i iskrenosti. No, gde je granica «mekoće» koju treba ispoljavati?
Sociolog Matijas Horks iz Frankfurta objašnjava ovu pojavu na sledeći način: «Prošlo je vreme egoističnih mačo tipova, a razlog za to je krajnje neromantičan. Muškarci danas u osvajanju žena moraju da primenjuju sredstva drugačija od ranijih, i to je upravo vezano za emancipaciju. Žena današnjice više ne mora da čeka dobru priliku, pošto je u stanju da se i sama izdržava. Zbog toga je samosvesna, nezavisna, a samim tim i izbirljivija. Njeni zahtevi se neprekidno povećavaju, o čemu svedoči i činjenica da čak i muškarci koji mogu da joj pruže materijalnu sigurnost moraju mnogo više da se trude nego ranije, pošto novac, moć i društveni status više nisu dovoljni da bi ona ‘zagrizla’.»
Hoks dodaje kako često upravo male stvari svedoče o veličini ljubavi. Po njegovom mišljenju, za muškarca je velika, ali truda vredna žrtva, to da dođe pre nje sa posla, umesto sa ortacima na pivo ode sa njom na ručak ili večeru, ujutru sluša šta je ona sanjala, mada bi radije čitao novine… Mnogima ovi mali ustupci ne padaju nimalo lako, ali čine da ona shvati kako je on poštuje, a doprinose i sve boljem upoznavanju i vezivanju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com