To da uloga oca podrazumeva veliku odgovornost razume se već samo po sebi. Mladi i neiskusni očevi naročito su skloni strahu od toga da u vaspitavanju svog deteta ne načine neku nepopravljivu grešku. Ne dozvolite da strah ovlada vama. Pustite da vas ljubav prema vašem detetu vodi i da vam ona kaže šta i kako treba da radite. Ukoliko baš želite savete, evo nekoliko sitnica koje bi mogle da vam pomognu da pravilnije i bolje usredsredite svoju pažnju.
Koristite prekore, ali ne tako da mogu da budu pogrešno shvaćeni. Deca često očeve doživljavaju kao roditelje koji pre svega služe za to da ih kažnjavaju, i trebalo bi da izbegnete tu ulogu. Umesto toga, nastojte da sve što kažete svom detetu bude upravljeno na to da ono oseti istinsku, unutrašnju potrebu da promeni ili ispravi loše ponašanje. Kada vaše dete učini nešto neprilično, obavezno mu uputite prekor, ali istovremeno pronađite način da pokažete da pojedinačni postupak i celinu detetove ličnosti ne smatrate jednim te istim. U suprotnom, vaše dete doći će u situaciju da brani svoje ponašanje, čak i kada zna da nije u pravu, smatrajući da na taj način brani i lični integritet.
Kada odlučite da ukorite svoje dete, postarajte se da mu vaša ljutnja i uznemirenost budu više nego jasni. Svrha grdnje je u tome da dete makar za trenutak oseti nelagodnost i teskobu. Ova pauza će, pored toga, nastavak „tretmana“ učiniti delotvornijim. Kada ponovo progovorite, potrudite se da intonacijom, dodirom ili nečim drugim svom detetu jasno stavite do znanja da ste ipak na njegovoj strani: morate mu jasno saopštiti da niste zadovoljni njegovim određenim postupkom, a ne njegovom ličnošću u celini. Naročito je dobro da spomenete visoka očekivanja koja s pravom imate u odnosu na njega i to da smatrate da su sporni postupci ispod njegovog nivoa. Zadržite čvrstinu, ali nikada nemojte gubiti toplinu iz načina na koji se obraćate detetu: vi i vaša podrška uvek ste mu potrebni. Nemojte se više vraćati na istu stvar. Naročito se trudite da jednom izrečene prekore ne zloupotrebljavate kasnije, kada grdite dete zbog nečega što nema veze sa tim.
Potrudite se da svom detetu stavite do znanja da obraćate pažnju na njega i pratite šta ono radi i kako napreduje; iskažite ponos i radost zbog njegovih uspeha. Mnogi roditelji, a očevi pogotovo, ophrvani ozbiljnim brigama aktuelne svakodnevice, na svoju decu često ostavljaju utisak nedovoljne zainteresovanosti, ili čak zanemarivanja. Ako ne preduzmete ništa da vaše dete shvati da zapažate i njegove dobre postupke, za njega će to biti mnogo gore od grdnji i vikanja. Osećaće se zanemareno, a postoji verovatnoća da ponovo počne loše da se ponaša, kako bi privuklo vašu pažnju. Ne čekajte da se to desi, već se potrudite da uvek obraćate pažnju na svoje dete, kom ste tako potrebni! To nikako ne znači da treba da ga patološki pritiskate i gnjavite preteranom kontrolom i zaštitom, ali se zato morate usredsrediti na one stvari koje radi dobro i pohvaljivati ga za njih. Neka se vaše dete oseća kao neko na koga ste ponosni, ko je u vašim očima pobednik. To će mu znatno pomoći u izgrađivanju samopoštovanja i samopouzdanja.
Navedite dete na to da nauči da formuliše svoje ciljeve. Pravilno i jasno formulisanje ciljeva jedna je od najvažnijih stvari za uspešan život i zato je važno da svoje dete na vreme naučite tome. Potrudite se da mu u ovoj oblasti pružite dobar primer sopstvenim postupcima. Naučite svoje dete da pred sebe postavlja realne ciljeve i da se svojski trudi da ih ostvari. Možete početi od najjednostavnijih stvari – šta bi volelo da radi sa drugarima preko vikenda. Neka to zapiše i da vam da pročitate. Opomenite ga ukoliko uvidite da njegovo ponašanje ne odgovara formulisanim ciljevima – tako ćete mu pomoći da se i na buduće prave životne izazove maksimalno usredsredi i uspešno ih reši.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com