Svojoj devojci, koju ste odlučili da uvedete u svet sporta, a to znači u svoj lični prostor, pre svega objasnite da američki fudbal nije isto što i ragbi. Tek tada je spremna za uvođenje u ostatak sportske priče, tj. ukoliko pokazuje stvarno interesovanje i ne zanima se za sport samo da bi vas zadovoljila.
Iako je nastao od ragbija krajem devetnaestog veka, američki fudbal je pun akcije i jedino laik može da pomisli kako su ta dva sporta ista. Ragbisti od opreme koriste samo gumu za zube i poneki štitnik, a u američkom fudbalu se nosi zaštitna oprema, kaciga i štitnici za ramena. U ragbiju je lopta veća i rukom sme da se dodaje samo unazad, dok unapred sme samo da se šuta. Jedino što ih povezuje jeste cilj – osvajanje terena da bi se lopta unela u protivničku zonu. Proverite da li vaša devojka spava dok joj to objašnjavate.
Na prvi pogled, američki fudbal deluje kao veoma komplikovana igra. Međutim, pravila su zapravo veoma jednostavna. Timovi imaju pravo na četiri napada da pređu minimum deset jardi i osvoje nov krug napada, ili da priđu dovoljno blizu da izvedu fildgol, koji donosi tri poena. Ulazak u krajnju zonu nosi šest poena, a pretvaranje jedan poen. Svaki tim ima na raspolaganju 54 igrača, od kojih za jednu utakmicu može da prijavi 45. Na samom terenu ekipe broje po 11 igrača. Tim koji ima loptu u posedu je napadački tim i cilj mu je da trčanjem ili dodavanjem prenese loptu preko protivničke gol-linije. Lopta se prenosi tako što se nosi uz sebe ili bacanjem i dodavanjem od jednog do drugog člana tima. O posedu lopte odlučuje se bacanjem novčića.
Jedno vreme je američki fudbal redovno mogao da se prati na domaćoj televiziji, pa su se nakon toga brojni entuzijasti okupljali po obližnjim livadama i valjali po travi glumeći poznate svetske zvezde. Zahvaljujući tim prvim amaterskim pokušajima, danas imamo i registrovane klubove koji se ozbiljno bave američkim fudbalom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com