Statistike kažu da ljudi koji se često smeju dugo žive. Te statistike ne moraju da budu u pravu, ali smo svi bar jednom u životu bili svedoci toga da društvene osobe opuštenije funkcionišu u svakoj novoj sredini. Naravno, to ne znači da imaju i punije džepove, više inspiracije ili ideje koje mogu da pretvore u dobit. Ali, opuštenost u društvu jeste osobina koja može da napuni nečiji ego. Ne moramo da budemo posebno ambiciozni, ali treba biti u skladu sa situacijama koje čine da nam se pružaju neke dobre šanse. Kada nismo u dovoljnoj meri opušteni, emitujemo "energiju neopuštenosti" i činimo da ostalim ljudima u okruženju bude neprijatno isto koliko i nama.
Neko bi na to mogao da kaže – pa šta. Ako meni nije prijatno, ne treba da bude prijatno ni njima, ali u stvarnosti to baš i ne odgovara pravoj istini. Umesto da "mračimo", daleko je bolje da obratimo pažnju na svoje ponašanje, da ga budemo svesniji i da ne donosimo brzoplete odluke. Tako će nas ređe smatrati za osobe koje su uvek na kraj srca. Malo društvenosti ne može baš toliko da nam naškodi niti da nam smeta. Kome je potrebno da se u nekom trenutku života oseća kao potpuni vuk samotnjak koji se druži samo s osobama s posla ili s onima koji imaju slične ideje? Ako se tome doda i poprilična doza nervoze, recimo, zbog novog okruženja, pa još i eksplozivnost u reakcijama, odnosi u društvu biće višestruko poremećeni.
Zbog toga je dobro ulagati u sadašnjost da nas budućnost ne bi "sačekala iza ćoška" nekim izrazito neprijatnim iznenađenjem. Pokušaj da postanemo društveniji, da provodimo što više prijatnih trenutaka u nekoj opuštenoj atmosferi ne treba da predstavlja napor. Naprotiv, treba mu se u potpunosti i bez mnogo zadrške prepustiti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com