Naše permanentno privremene ekonomske teškoće podsećaju na malo magare koje na svojim leđima nosi dve čelične blagajne i pet sanduka municije.
Nisam baš sasvim stručan, ali mislim da bih mogao da primetim kako kod nas svako novorođenče dođe na svet sa dugom od nekoliko hiljada nekih važećih novčanica. Dugujemo novac kome god hoćete, pa i sebi samima.
Na sednici vlade, kada se raspravlja o godišnjem budžetu, počinje se otprilike ovako: „Gospodo, ovogodišnji predviđeni prihodi biće pet milijardi. Predviđeni troškovi su sledeći: 1. oporavak privrede – sedam milijardi; 2…“ Moram li da nastavim ili da odmah počnem da njačem kao ono magarence?
Domaća ekonomija je bolesna i – ne dobijemo li kakvim čudom za susede Holanđane ili Engleze – ne može je izlečiti ništa, osim humora. A mi ga, na svu sreću, imamo.
Čim se nad nama podigne olujni vetar ekonomske krize, kad se ne zna da li državni brod tone ili ne, pa iznad vode viri još samo kapetanova glava, čuje se njegov glas koji kaže: „Uveravam vas da ćemo za pet godina postići ekonomsku stabilnost, pa nam više neće trebati… nikakva… strana… pomoć… pomoć!… bl-bl-bl…“
Što se tiče nas običnih smrtnika, građana i poreskih obveznika, ne preostaje nam ništa drugo nego da se pridružimo kapetanu, to jest njegovoj glavi, dok viri iz vode i pokažemo malo preostalog smisla za humor.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com