Nakit je oduvek bio nerazdvojni pratilac žena. Međutim, postoji jedna posebna vrsta žena, ne nakita, koja uvek ume i može da privuče mušku pažnju. Tako je već decenijama. Fascinantne su i zavodljive. One su fatalne; one su deo jednog kolektivnog veštačkog sna. Nose čipku, platinu i drago kamenje – i igraju u „Krejzi horsu“ u Parizu.
Kada su na sceni, ove devojke (sada spadaju u znamenitosti grada svetlosti) poput vanzemaljskih bića ostavljaju gledaoce bez daha. Izgledaju prelepo – kao da su od stakla. Proizvod su žestoke selekcije i čelične discipline. Sve imaju jednaku visinu, isto su našminkane i obučene; sve imaju identičnu liniju nogu, savršenu, naravno, i sve imaju isti širok osmeh.
Uz pomoć prenaglašene scenske šminke, čuvenih i prepoznatljivih perika i scenskih kostima iz kojih se lako izvlače, ostajući samo u dvanaestocentimetarskim potpeticama, stvara se njihov jedinstveni identitet. Ono što publika koja ih svake večeri posmatra ne zna jeste to da one imaju mukotrpne vežbe koje svakog dana traju satima. Nakit koji se viđa na njima – sasvim je autentičan i pripada najčuvenijim juvelirskim markama današnjice. On, naravno, ne pripada njima – on ne pripada nikome. Uopšte nije namenjen prodaji, stvoren je samo da bi bio deo skupog dekora koji će zabaviti mušku publiku.
Onda dolazimo do pitanja koliko žena mora da istrpi da bi bila lepa i poželjna. Čudno je, ali veoma istinito: dok gledate igračice u „Krejzi horsu“, nijednog trenutka ne stignete da postavite sebi to pitanje, i to ne samo zbog toga što ste muški šovinista, pa vas odgovor na to pitanje i ne zanima nego jednostavno ne možete da stignete. Pred vama se nalazi simbol raskalašnosti jednog grada u vidu ne jednog nego nekoliko desetina savršenih ženskih tela. Pojedinačno ih možda ne biste ni primetili, ali ovako zajedno, u veličanstvenoj grupi, one izgledaju kao san svakog muškarca o pojmu fatalnog.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com