Domaći i strani političari veoma dobro znaju kako se gestikulacijom može ostaviti dobar utisak na različito biračko telo. I nije čudno što na svoju gestikulaciju obraćaju toliko pažnje, budući da ona može da bude uzorčnik pregršt uspeha u nečijoj karijeri. Pored toga, utisak koji se ostavlja na slušaoce ili sagovornike takođe je veoma važan: da li želite da zvučite inteligentnije, da delujete moćnije, da ostavite utisak ljubazne osobe, da naglasite ono što pričate, da sami poverujete u ono što govorite… Za svaku od ovih situacija postoji gestikulacija koja se (ne) preporučuje.
Dobar savet je svakako govoriti što sporije i razumljivije nego u svakodnevnom razgovoru, ako ni zbog čega drugog, da biste uspeli da se setite svih onih „teških“ reči zbog kojih ćete u tuđim očima izgledati obrazovanije. S druge strane, osećaj moći može da se istakne ako su vam i reč i gest kratki, odsečni, jednostavni. To podrazumeva izbacivanje svih poštapalica, nepotrebnih prideva, priloga i superlativa. Na pitanja nikada ne treba odgovarati kratko – jedno „da“ ne može da završi posao, ali zato jedno „Da, potpuno ste u pravu, slažem se sa vama“, već može da budu od koristi. „Govori tiho i nosi psa sa sobom“, glasila je čuvena rečenica iz crtanog filma o Čarliju Braunu. Možda je treba preformulisati u – govori tiho i potpuno smiri ruke.
Osmeh na licu takođe može da bude dobar saveznik. Kategorične tvrdnje treba izbegavati, čak i onda kada znamo da smo stoprocentno u pravu! Kategoričnost neke tvrdnje može da se postigne suptilnije ukoliko govorimo malo glasnije i ako se trudimo da više povisimo ton na prvoj i poslednjoj reči u svakoj rečenici. Što se tiče položaja tela, kičmu je važno držati potpuno pravo, a glavu uzdignutu. Tokom govora ne treba pomerati noge, kolena treba da su spojena, nema zastajkivanja u govoru. Sagovornika uvek gledajte u oči, samo treba pripaziti na udaljenost na kojoj se nalazite kako ne bi ispalo da mu se unosite u lice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com