Nije retka prilika da nas scenario za Novu godinu ponekad podseća na godine koje smo dočekivali sa svojim roditeljima dok smo bili klinci: ruska salata, reform torta i televizija. I neka poznata lica. A kad malo bolje razmislimo, ponekad je stvarno bolje provesti najluđu noć u takvom okruženju nego cupkati nogom u klubu razmišljajući koliko bi još, iz elementarne pristojnosti, trebalo da ostanete u društvu. Novu godinu treba proslaviti na svaki mogući način, ali je nipošto i ni pod kojim okolnostima ne treba proslavljati na silu. Ako vam se nikud ne ide – ne idete.
Odnos prema proslavi „najluđe noći“ ujedno je i deo šireg stava prema kolektivnim histerijama. Širi stav bi otprilike glasio – niko ne voli gužvu. I to nije pitanje snobizma niti istančanog ukusa; prosto, nikome ne odgovara da tokom novogodišnje večeri na leđima oseća guranje mase. Za neke ljude Nova godina predstavlja izazov jer se ponekad očekuje da će se baš tada dogoditi ono što se nije dogodilo u prethodnih 364 dana. Obično od toga ništa ne bude, mada verovatno ima i onih kojima se dogodilo da je poslednji dan u godini bio početak nečeg neverovatno važnog u njihovim životima. Velika i mala očekivanja od noći u koju krećemo s nekim posebnim ubeđenjem (pozitivnim ili negativnim) ipak sa sobom nose neka iznenađenja. Samo, niko ne garantuje da će iznenađenje biti prijatno.
Sve u svemu, kako god da vam protekne priprema za proslavu, trudite se da ne prenagljujete sa zaključcima. Nema potrebe da se ta „specijalna prilika“ pretvori u pritisak koji ne možete da podnesete. Pritisaka je ionako bilo previše u toku godine. I svakako se oduprite porivu da pozirate u razdraganom društvu u koje ste pozvani, posebno ako vam uopšte nije do toga. Time ste već napravili krupan korak ka tome da vam Nova godina prođe bez trzavica.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com