Stara je izreka da svaki novi dan donosi nešto novo. I kao što je to obično slučaj sa starim izrekama, koliko god nam se ne mililo da to priznamo, one obično budu u pravu. Nova iskušenja kojima često umemo da budemo izloženi od nas zahtevaju da pokažemo sposobnost za saradnju (i poslovnu i emotivnu), kao i toleranciju prema onome što se ne uklapa u naše životne obrasce. Ali, ma koliko se trudili, nismo uvek ni spremni ni sposobni da adekvatno odgovorimo na ono što se od nas zahteva. Ponekad zahtevi umeju da budu preveliki, ili je stepen naših očekivanja bio u nesrazmeri s našim realnim mogućnostima…
Kada u skladu s vremenom njihovog pojavljivanja ne reagujemo pravovremeno (i na pravi način) na životna iskušenja, događaju nam se periodi kada moramo da realizujemo sve svoje zamisli od pre pet, deset, petnaest godina. A jasno je svima da takve prilike zahtevaju da dođe do izražaja sve ono što smo ulagali u sebe, posebno u svoje znanje, inače "piši propalo". U takvim situacijama saradnja s nekim ili nečija pomoć mogu da budu dragoceni, ali bez obzira na spoljašnje okolnosti, koje mogu da nam budu naklonjene ili da budu veoma povoljne, najbolje je da što više toga uradimo u sopstvenoj režiji. Svako od nas zna da se najbolje oseća sa svešću da je određeni problem rešio sam, da je odgovorio nekom izazovu ili iskušenju zahvaljujući nekom svom talentu.
Najgore što može da nam se dogodi u takvim situacijama je da svoju ličnost potisnemo u drugi plan zbog nesposobnosti da se suočimo s iskušenjima koja su nam na vidiku. Kad lokomotiva najavi ulazak voza u stanicu, nema mnogo vremena za oklevanje. Ako je u pitanju nešto s čime smo se već ranije susretali, odlično, treba samo nastaviti na isti način. Ukoliko su u pitanju sasvim nove okolnosti, valjalo bi nam da se naoružamo dobrim konceptom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com