Moguće je da žene to nikada neće razumeti, ali pripadnici jačeg pola ponekad uopšte nemaju problem s tim što su im pojedini delovi garderobe iznošeni ili izbledeli. Da li mogu da shvate da vas nošenje vijetnamke asocira na neke dane iz prošlosti, ili da vam je karirana košulja koju volite ostala kao podsetnik na grandž fazu u kojoj ste bili tokom adolescencije? Mogu, ali ne mogu i da razumeju. Istina je ipak na našoj strani. Svako od nas uspostavlja posebnu vezu sa svojom odećom. I što neke odevne predmete više oblačimo, ta veza se na neki način produbljuje. Onaj ko će vas okarakterisati kao ludaka ako mu kažete da se osećate moćnije i uspešnije kada obučete neku svoju omiljenu majicu ili košulju – greši.
Danas je čak i modna industrija na strani odeće koja izgleda kao da je već duže vreme nošena, pa tako pojedine isprane majice, iscepane farmerke ili kožne jakne koje izgledaju kao da su izgužvane od dugog nošenja neretko treba i skupo platiti. Ali sada kada se nalazimo u fazi recesije, postavlja se jedno krajnje logično pitanje: da li smo spremni da kupujemo nove stvari koje izgledaju kao stare? Možda je bolje prekopati po ormanu i pronaći omiljene komade odeće koji su starili i menjali se zajedno s nama. To i jeste osećaj koji je poseban. Stare antilop cipele u kombinaciji s novim farmerkama ili iznošeni duks ispod skupog sakoa? Što da ne. Važno je da nam bude udobno, ali je važno i da postoji stil.
Potrebno je naći kombinaciju koja vam daje neku vrstu autentičnosti. A stare stvari to već poseduju. Dobile su oblik našeg tela, primaju mirise i na kraju asociraju na trenutke koji su se desili baš kad smo nosili tu odeću. Dobar komad džinsa tokom godina pranja menja boju i postaje sve bolji, a kožna jakna ili kaiš vremenom dobijaju patinu koju retko može da poseduje tek kupljena stvar.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com