Ako se ima u vidu brzina vremena u kojem živimo, ne čude razni podaci i priče koje čitamo ili slušamo po medijima o tome kako sve veći broj ljudi, bez obzira na pol, starosnu granicu ili stepen obrazovanja, vodi usamljenički život.
Šta doprinosi porastu te brojke? Sveopšta priča o alijenaciji, o otuđenim jedinkama kojima se bave sociolozi i psiholozi? I to. Ali, trka za karijerom i većom zaradom, kao i nove tehnologije – u velikoj meri pomeraju ovu civilizacijsku granicu.
Sve je to na svoj način dovelo do elementarnog nedostatka vremena koje smo spremni da posvetimo sami sebi i druženju s prijateljima. Logična posledica možda jeste unapređenje na poslu praćeno povišicom plate, ali je tu i usamljenost. I kako god okrenemo stvar, osećaj samoće najizraženiji je u trenucima slobodnog vremena ili za vreme neradnih prazničnih dana, kada svi koji imaju „nekog“ provode vreme s tim „nekim“.
Naravno, život je neuporedivo lakši kada imate s kim da podelite radosti i tugu svakodnevnog življenja. Nemojmo se zavaravati time da šarolika ponuda SMS-a, interneta i ostalih varijanti savremene komunikacije može aktivno, uspešno i ozbiljno zameniti komunikaciju dve žive jedinke. Elektronska komunikacija možda jeste diskretna, ali je to ujedno i jedina njena pozitivna strana prilikom posredovanja u povezivanju ljudi radi druženja, prijateljstva ili braka.
Bilo kako bilo, za rešenje ovog izraženog i svuda rasprostranjenog problema nisu vam potrebni saveti sociologa. Ono što treba da uradite jeste da sklapate poznanstva i gradite prijateljstva sa živim ljudima – s onima koji se ne kriju iza mobilnih telefona ili računarskih ekrana. Napravite korak, upoznajte nove i zanimljive ljude, družite se, razmenjujte mišljenja, iskustva, emocije, pažnju, ljubav… Potpuno je pogrešno očekivati da će se neke stvari desiti same od sebe. To se dešava retko ili nikada.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com