Ponekad se ne osetimo najbolje kada se prisetimo nekog perioda iz svoje prošlosti i uporedimo ga s onim što nam se trenutno dešava. Nostalgija čini svoje pa nam se čini da nešto što smo radili pre desetak godina deluje mnogo kreativnije u odnosu na ono što radimo sada. Neke stare ljubavi izgledaju svežije, neka putovanja uzbudljivija… Istina, dešava se i da sami sebi ponekad kažemo da se nikada ne bismo vratili u prošlost. Ko bi još želeo da se vrati na početak devedesetih ako je živeo na ovim prostorima? Možda su nam se tada na privatnom planu dešavale i neke veoma lepe stvari, ali, hej, devedesete u Srbiji… Teško da bi ih ko poželeo nazad.
Da se ne bismo jednom u budućnosti kajali zbog nečega što nismo uradili onda kada smo za to imali priliku, potrebno je da koristimo šanse koje nam se pružaju. Ponekad je dovoljna samo jedna dobra šansa. Neki imaju sreće pa im se šanse pružaju svake nedelje, pa lepo ljudi ne znaju šta pre da odaberu. Ali, ona jedna prilika događa se mnogo češće i baš zato što je realnija, treba je iskoristiti. Šanse umeju da budu tako očigledne i onda se nekad kuckamo po glavi razmišljajući o tome kako je moguće da nismo videli nešto što nam je sve vreme stajalo bukvalno ispred nosa. I to ne mora da bude samo slučaj s poslovnim aranžmanima. Koliko ljubavnih parova je nastalo iz prijateljstava koja su trajala godinama jer niko od njih dvoje nije mislio da bi idealna osoba za vezu mogla da mu bude u neposrednoj blizini? Ponekad smo tako slepi kod očiju.
Ako i uočimo šansu koju treba zgrabiti i iskoristiti, zbog čega nam se dešava da ponekad toliko oklevamo? Umesto vaganja emocijama, bilo bi dobro u doglednom vremenu realizovati akciju, jer ako to ne uradimo mi, uradiće neko drugi ko je svestan toga da su šanse retke i da ih nipošto i ni po koju cenu ne treba propuštati.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com