Prepoznatljiva jesenja idila postepeno je u nama ugasila nostalgiju za savršenim morskim destinacijama. Prednosti jeseni su mnoge. Iskusni hedonisti kažu da samo u prva dva meseca jeseni imate šansu da navučete dovoljno vina i karanfilića u svoj podrum kako biste tokom zime uživali u ukusu i aromi kuvanog pića. A prvi dan jeseni je takozvana ravnodnevica, kada dan i noć traju jednako – po 12 sati. Jesen nam dolazi u trenutku kada Sunce u svom prividnom kretanju tokom godine preseče nebeski Ekvator i krene na Južnu hemisferu. Tog dana sunce izlazi tačno na istoku, a zalazi na zapadu. Obdanica i noć jednako traju. Taj dan je još poznat i kao jesenji ekvinocij.
Istina, jesen se najčešće smatra najtužnijim godišnjim dobom, a za to su krivi klimatski uslovi. Tada padaju najduže i najdosadnije kiše, a vazduh je ispunjen vlagom. Temperatura je u konstantnom padu. Iznenađenja su obično moguća, a prelazak temperature preko 20. podeoka poznat je kao Miholjsko leto. Reč je o neočekivanom talasu toplog vremena koji se obično dešava početkom oktobra. Priroda se polako priprema za zimski spokoj, ali ipak oživi kada počnu berbe grožđa i pripremanje vina, koje je i jedan od simbola jeseni. Jesen je zbog prirodnog ciklusa povezana sa žetvom, pa je u zapadnoj kulturi personifikovana likom lepe mlade žene koja je okićena biljkama i plodovima. Sa žetvom su se tradicionalno povezivali narodni festivali i slavlja, ukorenjeni u narodna verovanja i tumačenja same prirode.
Jesen je i vreme slava u pravoslavnoj kulturi. Ima ih čak šest, počevši od Male Gospojine (21. septembra) do poslednjeg velikog jesenjeg praznika – Svetog Nikole (19. decembra). U poeziji, jesen se povezuje s melanholičnim raspoloženjem, a sivilo neba i promene u prirodi navode na introspekciju. Jesen je inspirisala Jejtsa, Verlena, Rilkea…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com