Sve što se dešava u našem telu je deo hemije. I kada volimo, i kada smo voljeni. Mada se, kada se govori o ljubavi, pre svega misli na osećanja, ljubav je zamršena igra hormona, neurotransmitera i duboko ukorenjenih refleksa. Naše ponašanje kada smo zaljubljeni određuju geni. Evolucija je programirala da volimo i da budemo voljeni.
Ne kaže se bez razloga da je ljubav slepa. Kada smo zaljubljeni, gase se sve one zone u mozgu koje su zadužene za kritičko rasuđivanje. Stoga i ne čudi što tada nismo u stanju da racionalno razmišljamo, kao da uopšte ne primećujemo mane koje ima osoba do koje nam je stalo. Ništa što bi ta osoba učinila ili rekla ne može da nas iznervira ili da nas razočara. Ne primećujemo da je pepljara puna pikavaca; ne vidimo ništa što bi nam u nekoj drugoj situaciji sigurno privuklo pažnju. Za to neobično stanje u kojem se nalazimo kada smo zaljubljeni, kao što rekosmo, pobrinula se evolucija, da bi se ljudska vrsta neometano nastavila. Kada nam se napokon probude sve uspavane zone u mozgu, kada nam se otvore oči i spoznamo sve mane osobe u koju smo zaljubljeni, beba je najčešće već na putu i suviše je kasno za razmišljanje o tome da voljena osoba i nije baš onako idealna kakvom smo je zamišljali.
Često se dešava da se zaljubljeni ne odvajaju jedno od drugoga i da potpuno zanemaruju ostale aspekte društvenog života iz vremena pre nego što su se sreli. Više ne vode beskrajno duge telefonske razgovore, ređe se odlazi na fudbalske utakmice s društvom iz kraja, ne druže se s kolegama s posla… I za takvo ponašanje zaljubljenih postoji objašnjenje: priroda se pobrinula da dve odrasle, polno zrele osobe, pored seksualne privlačnosti, osete i neodoljivu želju da stalno budu zajedno. Dok smo zaljubljeni, nalazimo se u stanju intenzivne zavisnosti, nalik onoj od droge, i ne osećamo se dobro ako voljena osoba nije pored nas. Zbog tih burnih osećanja često i čujemo da se kaže da je ljubav kao droga.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com