Odgovor na pitanje iz naslova nije teško dati. Kako razgovarate kada se raspravljate? Da li ste glasni ili ste smireni i argumentovani? Ili možda spadate u grupu onih koji se nikada ne raspravljaju? Ovi poslednji mogu se okarakterisati i kao „dobrice“. Oni se užasavaju svađa, nikada ne bi uvredili nikoga, i zbog toga su često veoma dragi drugima. Ipak, treba znati da ove ljude njihova miroljubiva priroda često sprečava da ostvare sve svoje ambicije.
Da se ne biste uvek osećali kao da ste okruženi „vukovima“, nemoćni i povređeni, potrebno je da povremeno i s razlogom pokažete zube. Ne zato da biste produbili sukob koji se javio koliko zbog toga što povremeno valja postaviti granice koje horde drskih i bezobraznih osoba neće moći tako lako i bezobzirno da pregaze. Hoće li vas to pretvoriti u svađalicu koji tvrdi da uvek sve mora da bude onako kako je on zamislio? Moguće, ali ne mora da znači. Ponekad je vrlo važno osetiti kako izgleda kada niste u pravu. Da biste bili dominantni, ne morate uvek da koristite sva raspoloživa oružja ne hajući da li ćete na taj način nekoga povrediti. U redu je ako imate nekoliko prijatelja koje volite i kojima verujete, ali nije u redu ako vas se ljudi klone.
Važno je da naučite da saslušate tuđe mišljenje. To ne znači da morate da ga i prihvatite, već da znate kako treba poštovati sagovornika. Na kraju krajeva, to i jeste odlika pravog diplomate koji je dovoljno mudar da zna kada je pravi trenutak da se reaguje burnije, a kada je dobro da se ućuti. U svakom slučaju, dobro razmislite pre nego što iznesete svoje mišljenje, posebno u društvu osoba koje ne poznajete dovoljno. Ukoliko drugi tumače vašu promišljenost kao lukavost – to je njihov problem. Ako smatraju da ste previše hladni – takođe, njihov problem. Oni ne znaju kada razmišljate srcem, a kada glavom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com