Obrni-okreni, život je kratak. Nešto kao kratak san. Može li taj san da se preokrene i pretvori u dugu ili bar nešto dužu javu? Da li greše oni koji ljudski život porede s gvožđem: ako ga obrađujemo, izliže se; ako ga ne obrađujemo, onda ga rđa izjede. Život može da bude dug, to nije sporno – ali samo ako umemo da ga iskoristimo. Šta kažemo jedni drugima kada podižemo čaše s pićem uvis? Živeli! A život se na kraju ispostavi kao sasvim relativan. A ono drugo, manje interesantno? Smrt? Smrt mu dođe kao nešto što je sasvim izvesno. Razmišljanje o njoj ne donosi veselje, ali mu se nekako teško odupiremo. Možda zbog toga što je – kada se sve sabere i oduzme – ono suštinsko.
Pošto već ne možemo nikako da izbegnemo dolazak „dame u crnom“, ono što možemo da uradimo jeste to da je bar na neko vreme zadržimo što dalje od svoje kuće. Ne treba zamazivati oči nekim poluistinama niti prodavati maglu, večnog života nema. Ali mi zaista možemo da utičemo na kvalitet i dužinu svog života, možemo da utičemo na njegovu trajnost. Ako svako od nas kroji sopstvenu sudbinu, onda svako od nas može da učini svoj život lepšim i sadržajnijim. Presudan uticaj na životni vek ima način života, više i od samih predispozicija koje stičemo rođenjem.
Svakodnevno nas bombarduju brojnim istraživanjima i člancima o „dužem životu“, a dok ih čitamo, minut po minut našeg života prolazi. Istina je da te računice nisu precizne, a u nekim slučajevima umeju da budu i potpuno nerealne. S druge strane, ima i onih stvaki koje zaista mogu da budu od koristi: sport, redovne posete lekarima, kreativnost, porodica, pronalaženje srodne duše, zdrava ishrana, život bez cigareta i slično. Umesto da vreme provodimo čitajući šta nam drugi pišu o životu i življenju, daleko je pametnije da se u potpunosti posvetimo svom životu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com