Život se ne može zamisliti bez kritike, štaviše, ona je neophodna i može biti veliki životni podsticaj. Ipak, mnogi ne samo da ne prihvataju mišljenje i sud o nečemu što su učinili već to doživljavaju kao udarac pravo u srce. Često i ne znamo zašto nas neke pridike tako surovo povređuju. Nervoza, suze, podsmeh, tvrdoglavost ili otpor bilo koje vrste jesu najčešće reakcije na kritiku, bez obzira na to da li je ona istinita ili zlonamerna.
Da bismo lakše razumeli nesporazume koji proizlaze iz kritike, trebalo bi razmisliti o tome na šta je kritika usmerena. Ona se može odnositi na ono što radimo ili na ono što jesmo. Uslovne kritike imaju oblik komentara i odnose se na posao. Kada dajemo takvu ocenu, kažemo: „To je dobar posao.“ Neuslovljene kritike usmerene su na ono što jesmo, kao što je primedba: „Mislim da si lepa.“ Kako ćemo doživeti kritiku, zavisi pre svega od toga kako doživljavamo sebe. Kroz sliku o sebi procenjujemo kritiku i biramo model reagovanja.
Kako nekoj osobi bez uvrede uputiti reči kritike? Da bi kritika bila pravilno shvaćena, trebalo bi se naoružati strpljenjem. Nelagodnost zbog kritike ne mora uvek da se ispolji. Mnogo je primera za neprihvatanje kritike u svakodnevnom životu. Često nam je teško da prihvatimo pravo drugih na mišljenje i kritiku, zbog toga što nismo sigurni u sebe i što ne umemo da potvrdimo sopstvenu ličnost.
Naši životni problemi sigurno bi bili manji da nas je neko učio šta nam se kritikom saopštava, kako da je primimo i kako da na nju odgovorimo. U svakom slučaju, nema samo dobrih i samo loših kritika. Ne treba zaboraviti to da, kad nas neko kritikuje, istovremeno obraća pažnju na nas, a za ljudsko biće je i negativno obraćanje neuporedivo bolje od puke ravnodušnosti. Iskreni i otvoreni komentari probudiće saosećanje i želju za korigovanjem ponašanja, a jedino što treba suzbijati jeste otpor, jer on često može da se okonča svađom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com