Velika sportska tamičenja i uspesi naših sportista u svetu kod dece bude želju da se bave sportom, a kod roditelja ambicije da odneguju budućeg šampiona. Ipak, popularni sportisti i njihov status u društvu ne bi trebalo da budu jedini kriterijumi za izbor sporta kojim će se dete baviti, jer pogrešno usmeravanje može da ugrozi dečje zdravlje: prevelik fizički napor, slab talenat, a prevelika očekivanja mogu detetu doneti više štete nego koristi. Problem predstavlja i činjenica da se danas sve više trenira u klubovima, što je za većinu roditelja preskupo. Kako onda izabrati pravi sport?
Malu decu bi trebalo usmeravati na sportove za koje nisu stvoreni na prvi pogled. Znate već tu priču: gojazno dete bi trebalo da pliva ili da vozi bicikl, dete koje je slabe koordinacije može da uživa na treninzima džudoa ili karatea, stidljiva deca koja se teško uklapaju idealna su za neki od grupnih sportova koji će im pomoći da se uklope. Kada dete ovlada nekom veštinom, uglavnom poželi da nauči nešto novo i to mu treba omogućiti, pa ga valja uputiti na drugi sport – ukoliko talenat nije toliko očigledan da bi mu promena škodila. Nikada nemojte forsirati dete i nametati mu vlastite ambicije, jer će zbog toga zamrzeti određenu vrstu sporta i fizičku aktivnost uopšte.
Idealno vreme da se dete uvede u sport je polazak u školu. Izuzetno je važno ne grditi dete ukoliko ne može nešto što njegovi vršnjaci mogu. Roditelji bi trebalo da poštuju dečje želje i mogućnosti, ali i da ličnim primerom pokažu kako se treba baviti sportom bez velikih očekivanja i planova.
Stručnjaci smatraju da dete tek od dvanaeste godine može da počne ozbiljne i redovne treninge i da tek u tom dobu pokazuje svestan afinitet prema nekom sportu. Zbog toga ne žurite, pustite svoje dete da uživa, razvija se i sport shvata kao igru.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com