Američki naučni časopis Proceedings of the National Academy of Sciences upravo je objavio nova saznanja o mehanizmu, a naročito o načinu održavanja muškog high-level priority pojma – erekcije. Ovaj proces, koji je dugo predstavljao zagonetku posmatran na biohemijskom nivou, sada je u velikoj meri demistifikovan. Ako niste znali, tajna je u stalnoj proizvodnji azotnog oksida u krvnim sudovima.
Još pre desetak godina naučnici sa Univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru otkrili su da erekciju, koju na mentalnom nivou pokreće erotska pomisao ili fizički osećaj, na biohemijskom nivou pokreće oslobađanje azotnog oksida iz nervnih završetaka u penisu.
Međutim, isti tim naučnika je tek nedavno (zamislite, deset godina su se bavili pitanjem erekcije!) otkrio i to kako, jednom uspostavljena, erekcija opstaje. I zamislite, tajna je u – stalnoj proizvodnji pomenutog azotnog oksida u krvnim sudovima (tja, zar im je za to trebalo deset godina?!). Prvi čovek istraživačkog tima, dr Artur Bernet (Arthur Burnett) iznosi vrlo kreativno i slikovito poređenje: „Fiziologija erekcije je poput vožnje kolima – da biste stigli negde, nije dovoljno da samo date kontakt ključem, već je potrebno i pritisnuti papučicu za gas i držati je pritisnutom.“
A kako se to muški ponos drži „pod gasom“? Dr Bernet objašnjava: „Kada krv počne da pritiče u penis, izvor azotnog oksida u krvnim sudovima se stalno aktivira, tako da se oslobađa još oksida, više tkiva se opušta, dolazi još krvi i postiže se stalnost erekcije“. Lepo. Priliv krvi napinje zidove krvnih sudova, što aktivira oslobađanje azotnog oksida iz ćelija endotela zida. Ono što je do sada bilo nepoznato jeste šta je izvor oksida, ali baltimorski veterani (barem kada je u pitanju erekcija!) konačno su i to uspeli da ustanove: u pitanju je enzim endotelna azotnooksidna sintaza. Pa ti vidi!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com