Nadovezujući se na jučerašnju priču, danas ćemo reći nešto o razlikama u manifestacijama i oblicima moždanog udara kod mlađih (do 50. godine) i starijih ljudi. Usled razlike u stanju krvnih sudova i u suštinskom uzroku koji je do moždanog udara doveo, kod mlađih ljudi moždani udar obično ne pogađa samo jednu arteriju ili krvni sud, već je raspoređen na velikom broju manjih krvnih sudova. Bolest se ne ispoljava uvek oduzetošću, ali dovodi do psihičkih promena sličnih Alchajmerovoj bolesti, tako da mentalne i intelektualne funkcije opadaju čak i do nivoa demencije. Glavni simptomi su gubitak pamćenja, nemogućnost usredsređivanja, zaboravljanje naziva stvari i predmeta, nesigurnost pri kretanju i opšta slabost. Najpouzdaniji dijagnostički metod je magnetna rezonanca.
Do ovog tzv. difuznog moždanog udara, prema najnovijim istraživanjima američkih naučnika, dolazi ponajviše usled stresa i psihosomatskih oboljenja. Osoba izložena stresu stalno je u grču, a u mozgu dolazi do niza sukcesivnih malih moždanih infarkta rasutih po celom mozgu, kao i do smanjenja moždane cirkulacije. Propadanju sitnih krvnih sudova znatno doprinosi i nedovoljno ili nepravilno lečenje povišenog krvnog pritiska. Zato je izuzetno važno da se poremećaji krvnog pritiska leče isključivo uz konsultacije i pod nadzorom lekara.
Kako je mozak organ velike anatomske i fiziološke suptilnosti i vrlo osetljiv, postoji niz dodatnih činilaca koji takođe mogu doprineti propadanju ili oštećenju njegovog vaskularnog sistema. Recimo, nezanemarljiv činilac rizika jesu i mnogobrojne veštački dodate hemijske supstance u ishrani. Naravno, jesti se mora, ali treba težiti tome da se, kad god je to moguće, zna način dobijanja i prerade hrane, kao i tome da ona, ako je moguće, bude zdrava, od biljaka i životinja uzgajenih prirodnim putem.
Isto koliko i sastav, i režim ishrane igra važnu ulogu u zdravlju krvnih sudova mozga, ali i organizma u celini. Kod nas je česta pojava preskakanje čitavih obroka, što se onda kompenzuje preopterećenim ručkom ili večerom. Kada se želudac preoptereti na ovaj način, najveći deo krvi upućuje se u gastrointestinalni trakt, zbog čega mozak ostaje bez dovoljno kiseonika, a njegove ćelije tada propadaju.
Pušenje, narkomanija i preterana upotreba alkohola takođe pogubno utiču na moždanu cirkulaciju.
Najbolji put za prevenciju moždanog udara jeste održavanje normalnog protoka krvi u glavi. Neophodno je biti umeren u svemu. Ukoliko su vam prepisani lekovi za pritisak ili sedativi (koji, između ostalog, umanjuju i grč krvnih sudova mozga), uzimajte ih redovno i tačno po uputstvu koje vam je dao lekar. Izbegavajte stresne situacije i kontrolišite svoje ponašanje i reakcije.
Hranu rasporedite ravnomerno po obrocima tokom dana. Uzdržavajte se od gaziranih pića i izbegavajte naglu promenu temperature sredine (ovo je naročito važno u najvrelijim letnjim i najhladnijim zimskim danima) u kojoj se nalazite. I, naravno, obratite pažnju na sve simptome koji bi mogli da najavljuju moždani udar – trnjenje ruku i nogu, neuobičajeni grčevi, prolazno slepilo na jednom oku ili prepolovljenje vidnog polja, neobjašnjivi problemi sa govorom, računanjem ili kretanjem – oni se često javljaju i oko nedelju dana pre moždanog udara, a pravovremena reakcija lekara može sprečiti da do njega uopšte i dođe, čime se izbegavaju često veoma teške, a nekad i fatalne posledice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com