„Kako si inače?“ Tu, u tom trenutku, kada mi neko postavi to pitanje – ja kolabiram. Jednostavno, ne znam da odgovorim. Ono me izbacuje iz svakog konteksta.
Šta mi onda preostaje kada je pitanje već postavljeno? Ne mogu se tek tako okrenuti na petama i otići, ni govora. Treba se opet premestiti sa noge na nogu i izmumljati neki odgovor, ne skidajući osmeh sa lica.
Ali koji je pravi odgovor?
„Nije loše“ – ne, nije dovoljno konačno. „Izvrsno“ – nije istina. Možda samo da progunđate: „Ah, šta znam, ni sa kim se ne viđam“, ili nešto tome slično.
Još veći problem nastaje onda kada uhvatite sebe kako, ni sami ne znajući zašto, umesto da se oberučke istrgnete iz situacije u kojoj ste, ponovo izgovarate to kobno: „A kako si ti inače?“
Pa to je bolesno, to ljudsko inaćenje! Mislim da ću ubuduće, kada me pitaju kako sam i tako dalje, reći da ću svoj odgovor poslati pismeno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com