Mnogi ljudi mesečno provode i do 170 sati među stolovima prepunim hartije, u prostorijama s prozorima koji se ne otvaraju, s prljavim itisonima, neonskim sijalicama, telefonima koji ne prestaju da zvone, štampačima i mašinama za fotokopiranje koje štekću, kompjuterima koji zuje… Dakle, u kancelariji su.
Ako osam-devet sati, koliko dnevno provodimo u tako lošim uslovima, pomnožimo s brojem radnih dana u godini, pa onda s brojem godina staža, ne iznenađuje to što dobar broj ljudi danas pati od „kancelarijske bolesti“, koja je uzrok više od polovine bolovanja.
Kako se manifestuje ova bolest? Najčešće kreće od bola u leđima, zatim slede žalbe na bol u mišićima, vratu i ramenima, kao i pritužbe na opštu iscrpljenost.
Tu su i različite vrste alergija, glavobolja, suvo grlo… Sve su to problemi koji se javljaju usled boravka u nezdravim zgradama. Spisak tegoba je prilično dug, reklo bi se. Osmočasovno sedenje za radnim stolom, makar i s pauzama, u najvećem broju slučajeva doprinosi pojavi raznih bolova, od kojih, ako je to neka uteha, često pate svi oni ljudi koji mnogo vremena provode u istom položaju. To je izuzetno opasno, pošto hronični bolovi stvaraju zavisnost od analgetika. Stalno ponavljanje istih pokreta šake može da prouzrokuje upalu tetiva ramena i tegobe povezane s preopterećenošću podlaktice.
Šta je rešenje za ovakvu situaciju? Ne možemo ne raditi, izbegavati da odlazimo u kancelariju… Neke stvari jednostavno moraju da idu svojim tokom.
Redovni lekarski pregledi mogu da budu dobra preventiva, posebno ako radite za kompjuterom dvadeset sati nedeljno. Ukoliko radite u sedećem položaju veći deo dana, ne bi bilo loše kada biste na svaka četiri sata napravili pauzu od nekih petnaest ili dvadeset minuta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com