Naslov teksta možete da dovršite i sami. Jedna opcija je da kažete: "Ko rano rani, dve sreće grabi", ali je isto tako legitimno da kažete i "Ko rano rani, mnogo mu se spava". Dakle, postoje dve vrste jutra: dobra i loša. Nema tu daljih nijansiranja. Nekada ne možemo da sačekamo da izađemo iz kreveta, ali u drugim prilikama, čak i ako smo prethodne večeri na vreme otišli u krevet, izranjanje iz čaršava liči na horor film u kojem ste vi nesrećna žrtva. Faktori usled kojih se osećamo dobro ili loše zbog ustajanja iz kreveta su mnogi i razlikuju se od osobe do osobe.
Medicinski rečnik kaže da je ono što nas ujutru budi iz sna pojačan dotok krvi u mozak, dok se s druge strane istovremeno aktivira i drugi mehanizam, koji traži još aktivnog odmora. Klackalica koja nastaje tom prilikom, efekat buđenja naspram efekta spavanja, jeste ono stanje kada smo budni i ležimo u krevetu otvorenih očiju razmišljajući da li je pametnije da se istog trenutka ustane ili je pametnije da se od procesa ustajanja iz kreveta potpuno odustane. Ako spadamo u grupu onih kojima je izjutra najveća nagrada kad i posle buđenja mogu da se okrenu na drugu stranu i nastave sa spavanjem – činjenica je da će se to i dogoditi. Oni koji se teško bude i nemaju tu privilegiju da nastave s izležavanjem moraju da nađu neku vrstu nagrade koja će im pomoći da se izbore s čarima jastuka.
Ta nagrada može da bude seks ili doručkovanje onoga što najviše volite (posle čega bi opet mogao da dođe na red seks), bitno je da se radi nešto što nas pokreće napred. Važno je samo da se postaramo da za svaki dan postoji motiv koji će poslužiti da se bunovni izvučemo iz toplog kreveta. Bolje je sebi postaviti šargarepu kao nagradu nego dopustiti da nas izjutra dočekuje razmišljanje o nečem uopštenom kao što je naporan dan na poslu. To je nešto što nam nimalo neće olakšati ustajanje iz kreveta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com