Zašto postoje ljudi koji će vam reći kako im je boks najomiljeniji sport? Odgovor na to pitanje nije težak. Pravila su jednostavna, adrenalin na maksimumu, borba je časna.
Nemoguće je ne pomenuti atraktivnost ovog naoko surovog sporta koju će, verovale dame ili ne, svaki zaljubljenik od milošte nazvati lepotom, ma koliko to paradoksalno zvučalo. Inteligentni borci obično su miljenici publike baš zato što njihove borbe jednostavno izgledaju bolje. Dakle, definitivno nije reč o dvojici bizgova koja su navukla bokserske rukavice i počela da se „šibaju“…
Postoji još jedna lepota boksa. Gotovo uvek, bolji je očito bolji – i tu nema pomoći. Publika pozdravlja nadmoć, a ne favorite. Nema baš nikakvog smisla gledati borbu i navijati za boksera u belom šortsu, jer je, recimo, tvoje nacionalnosti. Borbe se gledaju da bi se videla bolja akcija, a navija se za bržeg, hrabrijeg i jačeg.
Gledaoci uvek pozdravljaju inicijativu i napad, bez obzira na simpatije. Pored toga, svaki ljubitelj boksa naučio je da navije sat i probudi se oko četiri izjutra čekajući borbu ispred svog malog ekrana.
Borba dvojice grmalja posmatrana kroz poluzatvorene kapke izgleda upravo onako kako treba da izgleda. Ima u sebi nešto od one lepote crnobelih fotografija na kojima se život uvek nekako čini pravednijim.
Zbog toga pravi ljubitelji uvek podvlače očitu razliku koja postoji između boksera i boraca u tzv. Ultimate fight-u, stilu organizovane tuče koji briše sva moguća ograničenja, gde je zabranjeno samo čupanje, ujedanje, guranje prstiju u oči, udarac u prepone i napad na protivnikovu glavu. To je divljaštvo nad kojim se treba zabrinuti pošto taj spektakl nagoveštava da bismo uskoro mogli da prisustvujemo nekom novom, još krvavijem, trendu. Zbog toga se i podvlači da je boks sport u kojem je viteštvo limit.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com