Često se kaže da je dobar razvod bolji od lošeg braka, ali se pri tom često zaboravlja na decu i način na koji ona preživljavaju roditeljsku rastavu i razvod. Tada sve bliske odrasle osobe u životima dece igraju vrlo važnu ulogu. Pri tom se misli na babe, dede i druge rođake, ali i na prijatelje i komšije. Važnu ulogu u celoj priči imaju i roditelji, bez obzira na to što su obuzeti razvodom. Jedino se mora voditi računa o uzrastu dece, gde i ono najmlađe mora da razume šta se dešava u životu njegovih roditelja i, naravno, njegovom. Deci može biti teško da rečima iskažu svoju tugu i zbunjenost zbog razdvajanja onih kojima su bezuslovno verovali.
Razvod roditelja deca osećaju i doživljavaju na različite načine, zavisno od toga da li su sasvim mala, ili su krenula u školu, ili se nalaze u burnom adolescentskom i tinejdžerskom dobu. Mnoga deca posle razvoda roditelja odbijaju da idu u školu, ističući da žele da ostanu kod kuće da bi brinula o nesrećnom roditelju. Mnogi od njih ne mogu da se koncentrišu ili da rade domaće zadatke, jer im je u životu sve postalo besmisleno. Drugi izbegavaju školu jer nisu u stanju da učestvuju u igrama s decom na školskom odmoru ili na igralištu. Ukoliko već moraju da se rastave, roditelji treba da vode računa o osećanjima dece i da pažljivo odrede trenutak kada će i na koji način da im to saopšte.
Pravog rešenja nema, ali bi to trebalo da urade zajedno, jer će se deca osećati mnogo bezbednije kada im oba roditelja objasne planove za budućnost i neće sumnjati u njihovu privrženost. Ukoliko stvaraju nove porodice, oba roditelja treba da se potrude da njihova zajednička deca osete toplinu kad god se tu nađu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com