Svako od nas različito reaguje na svom radnom mestu. Različito se ponaša, različito oblači, različito razmišlja o svojoj ulozi u kancelariji. I ne snalazimo se svi isto u liderskoj poziciji, čak ni onda kada smo je zaslužili. Šta je važno za uspeh u toj ulozi? Da li je to pitanje stila ili samo umeća da se rukovodi?
Dugo vremena je automobil važio za vladajući simbol muške energije, statusa i moći. U određenom smislu, njegov značaj ni danas nije mnogo manji, ali su zakoni savremenog poslovnog sveta postavili nova pravila. I dok „besna“ limuzina može pripadati bahatom, razmaženom tatinom sinu, radni prostor je pouzdan pokazatelj pozicije do koje je njegov vlasnik dogurao. Zbog opravdane opasnosti da se ova priča shvati kao instant priručnik za savremene sponzoruše, koje još uvek nisu u punoj meri razvile sopstvene instinkte i veštine, te im je potrebna pomoć da razlikuju audi od BMW-a, pravi razlozi su drugačiji. Kao što smo već hiljadu puta do sada čuli – odeća ne čini čoveka, ali ga svakako otkriva. Tako i uređenje radnog prostora, s akcentom na radnom stolu, mnogo govori o karakteru i stilu onog ko za njime mozga, odlučuje, razmišlja ili drema.
Često se dešava da ono što vidimo ispred sebe izgleda kao jedna dominantna šefovska figura, a da se iza toga zapravo krije nezadovoljstvo poslom koji se obavlja. To što neko vešto demonstrira svoj položaj ne znači da istinski uživa u njemu. Gde je tu onda satisfakcija? Možda u tome što su podređeni primorani da gledaju đonove njegovih skupih cipela kada se zavali u fotelju i podigne noge na sto. Pretencioznost i bahatost nisu pokazatelji integriteta, snage i autoriteta, ali koliko ljudi, toliko i načina da se pre ili kasnije otkrije i pokaže koliko malo pojedini ljudi zapravo vrede.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com