Legenda o malom trkaču traje već više od 40 godina. Proizveden je 1959. godine u Engleskoj i tada je bio prvi automobil s prednjim pogonom. Mali gradski auto, predivan u svojoj ružnoći: mini-moris.
Sredinom 2000. godine poslednji mini-kuper sišao je s traka "Roverovog" pogona u Longbridžu i otišao put fabričkog muzeja. Ovaj paradoks na točkovima spajao je nespojivo. Ekstremno male spoljne dimenzije stvarale su dovoljno prostora za vožnju četiri odrasle osobe. Svojim izgledom mini je na prečac osvajao mlade i sve one s takvim duhom. Pojavom minija i oni s plićim džepom dobili su priliku da voze auto za kojim se prolaznici okreću.
Potom je otkriveno da je mini u kombinaciji s dorađenim motorom idealan za to da po trkačkim stazama juri kroz krivine kao da je zalepljen za stazu. Tu počinje njegova takmičarska karijera, koja ga pored svega uvodi u pojam auta sa statusom kultnog vozila. Postoji mnogo toga "naj" u automobilskom svetu: najbrži, najekonomičniji, najpouzdaniji, najluksuzniji… Ipak, samo nekoliko automobila ima armiju obožavalaca širom sveta. Takvi automobili su "Sitroenov" spaček, "Folksvagenova" buba i, naravno, mini-moris.
Harizma mini-morisa zabeležena je i na filmu "Dobar posao u Italiji", u kojem drski razbojnici njime beže "smotanim" italijanskim karabinjerima. Za potrebe snimanja tog filma uništeno je preko 20 minija. Onda je došlo vreme reinkarnacije. BMW je zadržao prava na ovaj mali zlatni rudnik i stvoren je novi mini.
Osećanja su pomešana pošto dizajn novog modela oduzima dah – tako moderan, a opet tako star. Sve liči na onog starog malog trkača, a opet je sve tako moćno, snažno, luksuzno… U svojoj novoj verziji mini ide s poboljšanim točkovima, maksimalnom brzinom od 218 km/h, benzinskom i dizel verzijom. Postaje luksuzni gradski trkač s pedigreom koji se mora dobro platiti. Zauzvrat se dobija nekonfekcijski automobil u kojem se, sve i da se hoće, ne može ostati neupadljiv.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com