U zavisnosti od toga kakav je vaš odnos prema poslu koji trenutno obavljate, možete napraviti skalu na kojoj ćete pozicionirati svoje mesto kao neko ko je lenjivac ili neko ko vredno i savesno obavlja poverene zadatke. Da li jedva čekate kraj radnog vremena, ili se toliko zanesete prilikom rada da i ne primetite da ste odavno ostali poslednji na radnom mestu? Možda odgovor na ovo pitanje najviše zavisi od toga da li smatrate da je rad nešto što zamara ili je to nešto što oplemenjuje čoveka.
Katkad se čini da je lenjost prirodno ukorenjena u čoveka. Ponekad se svi osećamo tako da jednostavno ne želimo da se zamaramo ni na koji način. Od kućnih poslova nam se diže kosa na glavi, ponedeljak bismo svi najradije precrtali iz svih kalendara, prespavali taj dan i sav posao svalili na druge – samo kada bi se tako moglo. Takav scenario moguć je na filmu, ali u životu teško da biste mogli da se posvetite samo brizi o svom izgledu, lenstvovanju i uživanju u izlascima i putovanjima. Ipak, to tako dobro zvuči…
Bez preterivanja, i u lenjosti treba biti umeren, kao i u svemu ostalom što radimo u životu. Treba raditi, ali se treba i odmarati. Ako ponekad treba da ostanete duže na poslu, ostanite, ali nipošto nemojte dozvoliti da vam se čitav život pretvori u radno vreme. Važno je da se uvek dobro organizujete i da budete koristan i vredan saradnik svojim kolegama.
Nije naučno dokazano, ali čak i osobe koje kao životni moto imaju: „Rad, rad i samo rad“, povremeno vole da se odmore. Zbog toga negujte svoju preduzimljivost, uvek budite puni novih ideja, potpuno se posvetite poslu kada radite, a uživanju onda kada ste predvideli da imate vremena za odmor. Energičnost, ambicioznost i posvećenost znak su i da ste spremni da preuzmete određene rizike zbog svog ponašanja. Jedino čega se treba pripaziti jeste to da zbog svoje hiperaktivnosti u jednom trenutku sasvim ne zanemarite osobe do kojih vam je najviše stalo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com